Кукљин

Координате: 43° 36′ 16″ С; 21° 13′ 50″ И / 43.6044° С; 21.2306° И / 43.6044; 21.2306
С Википедије, слободне енциклопедије

Кукљин
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округРасински
ГрадКрушевац
Становништво
 — 2011.1794
Географске карактеристике
Координате43° 36′ 16″ С; 21° 13′ 50″ И / 43.6044° С; 21.2306° И / 43.6044; 21.2306
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина180 m
Кукљин на карти Србије
Кукљин
Кукљин
Кукљин на карти Србије
Остали подаци
Поштански број37255
Позивни број037
Регистарска ознака

Кукљин је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 1794 становника (према попису из 1991. било је 2068 становника).

Историја[уреди | уреди извор]

До Другог српског устанка Кукљин (тада Куклин) се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Кукљин улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Порекло становништва[уреди | уреди извор]

Према пореклу ондашње становништво Кукљина из 1905. године, може се овако распоредити:

  • Староседеоца има 4 породице са 26 кућa.
  • Из шире околине има 12 породицa са 79 кућa.
  • Из Жупе има 9 породицa са 55 кућa.
  • Из Врањског краја има 3 породице са 27 кућa.
  • Из Топлице има 4 породице са 26 кућa.
  • Из околине Ниша има 2 породице са 14 кућa.
  • Из околине Краљева има 1 породица са 14 кућa.
  • Из околине Сокобање има 1 породица са 7 кућa.
  • Косовско-метохијских досељеника има 1 породица са 7 кућa.
  • Из околине Рашке има 1 породица са 5 кућa.
  • Непознато порекло има 1 породица са 5 кућa. (подаци датирају из 1905. године[2])

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Кукљин је приказан као село "Петловац" у популарној домаћој серији Село гори а баба се чешља.[3]

У овом селу је рођен и Звонко Миленковић - Сисоје, главни певач групе Рокери с Мораву

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Кукљин живи 1501 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 44,1 година (42,7 код мушкараца и 45,4 код жена). У насељу има 464 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,87.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 2.131
1953. 2.244
1961. 2.230
1971. 2.141
1981. 2.136
1991. 2.068 1.994
2002. 1.794 1.921
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
1.782 99,33%
Македонци
  
4 0,22%
Црногорци
  
2 0,11%
Хрвати
  
2 0,11%
Словенци
  
1 0,05%
непознато
  
3 0,16%
Кукљин у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 103 117 113 113 112 109 114 111 110 122 121 120
Пореске главе* - 129 124 126 125 126 124 173 115 117 121 113
Арачке главе** 219 252 284 267 262 261 282 297 288 312 313 308
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  2. ^ Подаци: „Насеља“ књ.6 (др. С. Мијатовић: Насеља српских земаља
  3. ^ „U Kukljinu snimljena završna scena serijala "Selo gori, a baba se češlja" | Kruševac PRESS” (на језику: српски). 2016-07-11. Приступљено 2020-08-03. 
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]