Кула (град)

Координате: 45° 36′ 36″ С; 19° 31′ 54″ И / 45.61011° С; 19.53153° И / 45.61011; 19.53153
С Википедије, слободне енциклопедије

Кула
Кула
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЗападнобачки
ОпштинаКула
Становништво
 — 2022.14.873
 — густина146/km2
Географске карактеристике
Координате45° 36′ 36″ С; 19° 31′ 54″ И / 45.61011° С; 19.53153° И / 45.61011; 19.53153
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина84 m
Површина122,1 km2
Кула на карти Србије
Кула
Кула
Кула на карти Србије
Остали подаци
Поштански број25230
25231
25235
Позивни број025
Регистарска ознакаSO
Кула

Кула је градско насеље и седиште општине Кула у Западнобачком округу. Према попису из 2022. било је 14.873 становника. Овде се налазе Српска православна црква Светог Марка у Кули и Римокатоличка црква Св. Ђорђа у Кули.

Називи[уреди | уреди извор]

Град је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Kúla, нем. Wolfsburg, Кула, укр. Кула.

Историја[уреди | уреди извор]

Данашња Кула помиње се у историјским записима као једно од најстаријих насеља Бачке. Претпоставља се да је ту још 1522. године, на почетку 16. века, постојао „град од земље“ с турском војном посадом и нешто мало унаоколо насељених Срба и Буњеваца.

У ствари, најраније, званичне податке о Кули срећемо у белешкама о поседу Ференца Вешелењија из 1652. године, као и из пројекта грофа Штаренберга од 29. августа 1699. године у којем се говори о граници према Турцима на којој је била посада од 100 војника. По свему судећи, Кула или ближа околина је била насељена много векова пре првих нађених записа о постојању овог места. Велика пустошења у овим крајевима и измењена структура становништва су допринели да трагови ранијих насеља нестану. По народном предању, у време Турака, негде на територији данашње Куле, постојала је једна кула са турском посадом (мање утврђење или осматрачница), те се сматра да је место по тој кули и добило назив. О овоме не постоје неки чвршћи докази, нити су у том правцу вршена озбиљнија истраживања до данас. Па ипак се зна да је у наредним вековима ова територија често мењала господаре да би се тек после Првог светског рата припојила матици Србији. И поред великих пустошења која су Турци вршили у овим крајевима су из тих времена остали први писани трагови о постојању Куле. Тако је забележено у црквеним записима прелатства, Калоча (Мађарска) о убирању дажбина (десетине) за цркву.

"... 1543. године... Кула (!) 12 форинти и 1 пар чизама..."
"... 1650. године... Кула 12 форинти и пар чизама..."

У једном запису из 1733. године је забележено да је Кула имала 251 кућу. Записи из тих времена спомињу Кулу као: Куља, Кола, Кула, Горња Кула, Доња Кула, што упућује на могућност постојања и два одвојена насеља: један део насеља, вероватно на падинама узвишице Телечке, а други негде испред ових падина.

Из 18. и 19. века постоје већ редовнији записи о овим крајевима. У Бачкој, па и у околини Куле, с обзиром на природне погодности првенствено се развијала земљорадња и сточарство. Насељавање Мађара 1740. и Немаца 1780-1785. године имало је поред економског, и национално-политички карактер.

Почетак организованог досељавања карпатских Русина на просторе данашње Србије везан је управо за Кулу. У мају 1745. године, коморске власти су склопиле уговор са првом групом русинских досељеника, који су пристигли у Кулу, односно на пустару Косцељиско,[1][2] тако да се поменута година (1745) међу Русинима у Србији обележава као почетак њиховог досељавања, а тим поводом је 1995. године у Новом Саду одржан и пригодан научни скуп, којим је обележена 250. годишњица (1745-1995) досељавања Русина на ове просторе.[3]

Баш за околину Куле, па и целу средњу Бачку, од огромног је значаја било ископавање одводног канала од Куле до Врбаса 1785. године, којим су одвођене воде из мочварних предела из горњег атара Куле у природни ток речице од Врбаса према Тиси. Овај канал је продужен до мочварног предела код Новог Сивца 1786. године. Већ у периоду 1793-1797. године овај канал је продужен и повезан са Дунавом и Тисом те је створена претеча данашњег Великог бачког канала. Творац овог канала је био инжењер Јожеф Киш, који је у остварењу овог великог подухвата наилазио на много неразумевања и велике тешкоће.

Кула је пред сам крај 19. века повезана са осталим местима макадамским путем Сомбор - Кула - Врбас - Бечеј, и Кула - Руски Крстур - Оџаци. Директну железничку везу добија 1896. године пругама Сомбор-Кула-Бечеј, и Мали Иђош - Кула - Бачка Паланка. Железничка веза је постојала и раније иако нешто удаљена од Куле, пругом Суботица - Врбас - Нови Сад, када је станица у Врбасу носила назив Врбас-Кула.

Привреда Куле већ у 18. веку бележи видан развој, а у 19. и 20. веку уместо мануфактурног добија индустријски карактер. Прерада конопље и влакана свилене бубе, затим производња пива, били су познати у Кули у 19. веку. Почетком 20. века село је имало 9.000 становника; занатство је било веома развијено, док је индустрија била у успону. Кула је имала и свој лист: "Bacskai Kozerdekek".

Устаљењем новонасељених становника у 18. веку, не само земљорадња и сточарство, већ и занатство се почело развијати. Тако су у Кули по записима из 1815. године постојали цехови кројача, обућара, а касније 1819. године цехови ћурчија, ткача итд. Занатство се нагло развијало, па је 1894. године занатско удружење у Кули бројало 254 члана, а који су евидентирали 154 помоћника и 59 ученика. Развијено занатство је у овом месту била колевка индустријализације. Тако је:

  • 1812. године основана фабрика пива.
  • 1876. године је подигнут први парни млин.
  • 1880. године је основана фабрика плугова.
  • 1882. године је основана ливница и фабрика арматура.
  • 1892. године основана је фабрика свилених тканина.
  • 1904. године основана је фабрика столарија.
  • 1906. године основана је фабрика шешира.
  • 1908. године је основана фабрика вунених тканина.
  • 1916. године је подигнут Млин „Житобачка“.
  • 1920. године је подигнута фабрика коже, мада њена производња датира још из 1753, када су то биле мануфактурне радионице, с малим бројем радника и понеком машином.

Неке од ових фабрика су после Првог светског рата, а нарочито за време светске економске кризе (1929-1931. године) престале са радом, као што су фабрика свилених тканина, фабрика столарије и фабрика шешира.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Кула живи 15.384 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,2 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 6.602 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,70.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

Демографија[4]
Година Становника
1948. 10.704
1953. 11.733
1961. 13.609
1971. 17.245
1981. 18.847
1991. 19.311 19.005
2002. 19.301 19.739
2011. 17.866
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
9.623 49,85%
Црногорци
  
3.022 15,65%
Мађари
  
2.738 14,18%
Украјинци
  
1.125 5,82%
Русини
  
725 3,75%
Југословени
  
446 2,31%
Хрвати
  
322 1,66%
Немци
  
97 0,50%
Македонци
  
63 0,32%
Словаци
  
48 0,24%
Муслимани
  
28 0,14%
Словенци
  
22 0,11%
Албанци
  
19 0,09%
Роми
  
17 0,08%
Чеси
  
16 0,08%
Буњевци
  
12 0,06%
Руси
  
10 0,05%
Горанци
  
4 0,02%
Бошњаци
  
2 0,01%
Румуни
  
1 0,00%
Бугари
  
1 0,00%
непознато
  
340 1,76%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Спорт[уреди | уреди извор]

Тренутно у граду Кули функционишу три фудбалска клуба ФК Хајдук Јуниор, ФК Кула и КФК Кула, од којих је најуспешнији Хајдук Јуниор, који се такмичи у Подручној лиги Сомбор, и бори се за пласман у виши ранг такмичења. Овај клуб је успешан у млађим категоријама, такмичи се у Квалитетној лиги Војводине. ОФК Хајдук основан је у јулу 2013.год. а угашен 2015. године.[7] ФК Хајдук 1925 основан је 2013. год.[8][9]

Познате личности[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Лабош 1979.
  2. ^ Рамач 2007.
  3. ^ Тамаш & Сабо 1996.
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  7. ^ [1]
  8. ^ Bot generated title -->
  9. ^ „Bot generated title -->”. Архивирано из оригинала 23. 5. 2014. г. Приступљено 23. 5. 2014. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]