Културна антропологија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Културна антропологија је дисциплина унутар антропологије чији је предмет културна и друштвена средина људи и њен утицај на човеково понашање и мишљење. Она посебно проучава културне и друштвене институције, норме и обрасце понашања, начине живота, стилове подизања деце, затим магијске и религиозне обичаје и обреде, као и норме, вредности, мишљења и веровања који су типични за дату културу.[1] Назива се још и социо-културна антропологија.

Историјат[уреди]

Антропологија је институционализована крајем XIX века у западно-европским земљама. На свом почетку, подразумевала је истраживање „егзотичних“, удаљених, не-европских заједница и њиховог целокупног начина живота. Крајем прве половине 20. века, антропологија се усмерава ка друштвима у којима је настала. У истом периоду се јављају бројне поддисциплине (антропологија политике, урбана антропологија, антропологија организација...).

Методологија[уреди]

Класични антрополошки метод је посматрање са учествовањем (назива се и теренски рад или етнографски рад). Такозвана опсервација са партиципацијом најчешће подразумева антропологов једногодишњи боравак међу људима које проучава и дељење њиховог начина живота. Након терена, антрополог/антрополошкиња пише студију у којој описује начин живота заједнице са којом је живела/живео.

Теоријски и аналитички, антропологија је данас јако развијена наука, која дели проблеме, кризе и методолошки апарат са многим другим друштвеним дисциплинама, попут социологије, психологије, студија културе, постколонијалних студија, студија рода, и тако даље.

Познати представници[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Културна антропологија