Кума

Из Википедије, слободне енциклопедије
Древне рушевине Куме
Положај у провинцији Бапуљ

Кума или Куме (итал. Cuma, грч. Κύμη или Κύμαι, лат. Cumae) је древно грчко насеље северозападно од Напуља у италијанској Кампанији. Кума је била прва грчка колонија на италијанском копну (Велика Грчка), вероватно најпознатија као седиште Куманске сибиле.

Данашња насеље Кума-Фусаро подопштина општине Бацоли.

Рана историја[уреди]

Верује се да је насеље основано у 8. веку п. н. е.[1] од стране Грка који су изворно дошли из Куме и Халкиса на Еубеји под вођством колонизатора Хипокла.

Грци су се населили на подручју које су пре њих насељавали домороци с културом гвоздено доба; сећање на њих је очувано у називу Кимеријци, који су наводно већ раније имали пророчанску традицију.[2] Име им је дошло од грчке речи kymé, што значи талас - веројатно као референца на велике таласе код полуотока Κyme на Еубеји. Колонија је такође важна као место с кога се на Апенинско полуострво ширио кумански алфабет, а кога ће у својој варијанти прихватити Римљани.

Кума је настала као потколонија раније колоније на острву Исхија, Питхекоуссаи,[3] коју су основали колонисти из еубејског града Кума и Халкис.[4]

Колонија је брзо напредовала. До 8. века п. н. е. је била довољно снажна да, по Паузанији, пошаље Перијера на Сицилију где је основан град Занкле, и још једну групу која је основала град Тритеју у Ахаји.[5] Утицај јој је ширио у 7. и 6. веку п. н. е., када су под власт стављени Путеоли и Мисенум.

Ширење утицаја куманских Грка је натерало домородачка племена да се удруже, при чему су се истицали Дауни и Аурунци под вођством капуанских Етрураца. Тај савез је 524. п. н. е. поразила куманска војска под вођством Аристодема, званог Малак, који је захваљујући популарности међу народом срушио аристократију и постао тиранин, али је касније убијен.[6] Тарквиније Охоли, последњи легендарни краљ Рима, је након установљења Римске републике живео код Аристодема у егзилу.[7]

Године 474. п. н. е. куманска флота је заједно са својим савезницима из Сиракузе поразила Етрурце у бици код Куме. Године 470. п. н. е. Кума је основала нову колонију под именом Неаполис. Упркос тако чувеној историји, најстарији спомен тих догађаја долази од Тукидида у другој половини 5. века п. н. е.

Зевсов храм у Куми је касније претворен у палеокршћанску базилику

Осканска и римска Кума[уреди]

Грчки период Куме је завршио године 421. п. н. е. када су Осканци успели срушити зидове, освојити град и опустошити околину. Неки од преживелих су побегли у Напуљ.[8] Кума је касније заједно с Капуом дошла под римску власт и 338. п. н. е. добила делимично грађанство. У Другом пунском ратом, Кума се успешно одупрла Ханибаловој опсади под вођством Тиберија Семпронија Граха.[9]

Под римском влашћу Кума је постала „мирна Кума“ те таквом остала све до катастрофалних готских ратова, када је често нападана, иако је уз Неаполис била једини утврђени град у Кампанији: Велизар ју је освојио 536. године, Тотила ју је држао, а када ју је коначно освојио Нарзес, у њој је пронашао целокупну ризницу Гота. Године 1207. град је уништен као уточиште бандита под вођством краља Сицилије.

Улаз у Сибилину пећину

Извори[уреди]

  1. ^ Еузебије из Цезареје је грчко оснивање Куме сместио у годину 1050. п. н. е.
  2. ^ Strabon, v.5, Elizabeth Hazelton Haight, "Cumae in Legend and History" The Classical Journal 13.8 (May 1918:565-578) pp. 567.
  3. ^ Ливије, виии.22.
  4. ^ Страбон, в.4.
  5. ^ Паузанија, вии.22.6.
  6. ^ Дионизије из Халикарнаса, вии.3; Плутарх наводе причу о Ксенокрити, девојци која је подстакла Куманце на устанак против Аристодема у Де мулиерум виртурибус 26.
  7. ^ Ливије, ии.21; Цицерон, Тусцулан Диспутатионс иии.27.
  8. ^ Livy, ив.44; Диодор Сикул, xii. 76.
  9. ^ Ливије, xxiii.35-37.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Координате: 40°50′31″N 14°03′21″E / 40.84194, 14.05583