Куна златица
| Куна златица | |
|---|---|
| |
| Martes martes | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Mammalia |
| Ред: | Carnivora |
| Породица: | Mustelidae |
| Род: | Martes |
| Врста: | M. martes
|
| Биномно име | |
| Martes martes | |
| |
| Ареал | |
Куна златица или златка (лат. Martes martes), врста је сисара из рода куна.
Опис[уреди | уреди извор]
Има издужено и витко тело, дужине до 48 cm са репом дужине 28 cm. Шиљата њушка је тамно обојена, са оштрим зубима. Има широке, длакаве и покретљиве уши. Кратке ноге покривене су тамном длаком, чак и на табанима. Под вратом има карактеристичну бледожуту мрљу. Тело јој је прекривено сјајном, кратком, тамносмеђом длаком.
Станиште и ареал[уреди | уреди извор]
Ово је шумска животиња која се настањује у шупљем дрвећу. Живи у четинарским и мешаним шумама у брдским областима, али и у низијама. Живи скоро у целој Европи и западној Азији.
Начин живота[уреди | уреди извор]
Добро се пење по стаблима. Ноћна је животиња и излази у лов пред залазак сунца. Лови мале животиње и птице, попут мишева, пухова, веверица, зечева, а упада и у живинарник и коље живину и испија јаја. Дешава се и да упада у пчелињаке због меда. Пари се за време лета, у току јула или августа, а захваљујући одложеној бременитости, тек следећег пролећа окоти најчешће три до четири, а максимално седам младунаца у шупљинама стабала или у напуштеним гнездима птица или веверица.
Лов[уреди | уреди извор]
Лове је због квалитетног и цењеног крзна. Најлакше је лове по снегу због трагова које оставља, а лове је и на замке од гвожђа, а као мамац се узима хлеб испечен са црним луком и непосољеном масти, са додатком меда и камфора. Иако је ово крволочна животиња, могуће ју је припитомити.
У неким земљама Европе где је број куна значајно опао, укључујући Србију, лов на куну (и златицу и белицу) је ограничен.[2]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Herrero, J.; Kranz, A.; Skumatov, D.; Abramov, A.V.; Maran, T. & Monakhov, V.G. (2016). „Martes martes”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2016-3. International Union for Conservation of Nature.
- ^ Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva: Prilog II Strogo zaštićene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva Архивирано на сајту Wayback Machine (1. август 2018). Službeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10
Литература[уреди | уреди извор]
- Симоновић, Д. и сарадници. 1953. Природописни атлас СИСАРИ. Знање: Београд.
- Чинери, М. Велика енциклопедија животиња. ИТП „Змај“: Нови Сад. 2001. ISBN 978-86-489-0303-7.
