Курбан-бајрам

Из Википедије, слободне енциклопедије

Део серијала чланака
Ислам

Istanbul, Hagia Sophia, Allah.jpg
Веровања
Једност Бога
Анђео
Објаве (Куран)
Пророци (Мухамед)
Предодређење
Страшни суд
Дужности
Шехадет
Намаз
Пост
Зекат
Хаџилук
Историја
Хронологија
Асхаби
Праведни калифи
Огранци
Сунити
Шиити
Тасавуф

Star and Crescent.svg Категорија:Ислам

Курбан-бајрам је, у муслиманској култури, догађај који траје четири дана (10. 11. 12. и 13. месеца зулхиџе) и он је везан за обред Хаџа, који је један од пет основних дужности муслимана. За време Курбан-бајрама муслимани кољу курбан (овна) и деле га сиротињи, комшијама и родбини према утврђеним правилима: 1/3 сиротињи, 1/3 пријатељима и комшијама и 1/3 породици. Ако неко има велику породицу може све задржати за себе, али може и поделити све курбанско месо. Задржавање свега за себе није у духу помагања другима, међутим ова могућност је остављена као олакшица онима који издржавају велике породице и немају довољно средстава за то, а ипак би хтели да испоштују ову дужност.

Значење[уреди]

Курбан-бајрам (арапски: عيد الأضحى Eid ul-Adha; турски: Kurban Bayramı) или Хаџи-бајрам је исламски празник приношења жртве, најзначајнији исламски празник. Он долази два месеца и десет дана након рамазана.

За овај празник очеви и мајке богато дарују своју децу и најмлађу родбину, а жене припремају богату трепезу за госте.

Муслимани Бајрам дочекују у својим домовима, а у зору одлазе у џамије на сабах-намаз, чекају излазак сунца и клањају бајрам-намаз. Следи честитање. Затим одлазе на гробља, те се потом враћају у своје домове где су припреме за жртву Курбана по правилима шеријатa.

Историја[уреди]

Према веровању, око 2000. године пре нове ере Бог је на земљу послао једног свог роба на подручју Сумерa, у граду Уру, када су се људи покоравали својим идолима и киповима који им нису могли нити помоћи, a нити су им могли икако одмоћи. Послао га је с Истином у једнога Бога. Тај човек био је Ибрахим (Абрахам). Његов пут није био лаган. Пут истине посут је трњем и тешкоћама разних врста, па тако све до своје највише старости када је већ губио наду, није могао добити сина са својом женом Саром. Тада су се одлучили на, у то време регуларан обичај, како му Сара није давала дете, да нађе жену која ће му дати дете. Била је то Хаџера и од ње родио се Ишмае (Исмаил). Он ће бити праотац арапског народа. Али Ибрахима а. с. је чекало велико изненађење. Дочекале су га „тројица“ и обавестила да ће Сара родити дете на што се она насмејала јер како да она тако стара роди, на шта су они рекли да ће она родити и да ће то бити мушко и да ће га назвати Исак а. с. што на старо-хебрејском значи смешак. Од њега ће потећи јевреји. Ибрахим а. с. је тако срећно живео све до тренутка када му је Он заповедио да жртвује својег сина Исмаила а. с. Ибрахим је кренуо да га послуша, али када је Бог видео да је Ибрахим а. с. спреман да убије свог прворођеног сина зарад заповести коју је Он наредио, као велико искушење, зауставио је егзекуцију и уместо Исмаила а. с. поставио је овна као жртву. Од тог дана, па све до сад муслимани (они који су предани Божијој вољи) извршавају заповест жртвовања курбана, ТО је најчешће овца, по могућности, али то може бити и противвредност у новцу којим ће се купити месо којим ће се жртвовати те овце. Тај чин се обавља за време хаџиџa, у последњем месец по хиџеретском календару зул-хиџе. Месо које се закоље раздели се на трећину, тако да једна трећина иде родбини, једна сиромашнима и једна трећина ономе којима је највише потребно. Курбан коље онај који има материјалне могућности за то, ако не може, то му није грех.

Клање курбана[уреди]

Резање курбанског меса у Пакистану

Клање курбана, (жртвовање) присутно је кроз све светске културе и цивилизације. Сама симболика курбан курбан бајрама темељи се на жртви и богобојазности, Жртву коју је Ибрахим а. с. требало да принесе тешко да би могао да учини било ко без чврсте вере. За ту богобојазност коју је показао Бог је Абрахама а. с. издигао као Његовог пријатеља и обећао му богату земљу и велико потомство и заиста данас све три велике цивилизације, западна као хришћанска, јеврејска и исламска имају заједничког праоца Адама а. с, а од Ибрахима а. с. коју спомиње и Стари завет и Куран још ближег сродника. Сама сврха курбана је поново проживети ослобођење заробљавањем себе Божијом речју, Његовом вољом и Законом. ТО се најбоље види за време хаџиџа, када се курбан бајрам слави, у време најчвршће уједињености људских душа око заједничког циља, догађаја који представља јединствену слику једнакости и братства на Земљи.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]