Курди
| Курди |
|---|
| Укупна популација |
|
од 23-36 милиона
|
| Популација |
| Језици |
| Курдски језик |
| Религија |
| Највише има Сунита (муслимани), али има и хришћана и шиита (муслимани), јудаиста, Јарсана, Јизида. |
| Етничке групе |
| Индо-Европска; Иранска група народа |
Курди су етничка група која представља староседелачки народ регије која се назива Курдистан, а која се састоји од међусобно суседних области Ирана, Ирака, Сирије и Турске. Курдске заједнице се такође могу пронаћи у Либану, Јерменији, Азербејџану, а у последњим деценијама постоје и у многим европским државама и САД-у.
Садржај |
[уреди] Порекло и језик
Курди су етнички сродни другим иранским народима [1] и говоре курдски језик (индоевропски језик из иранске гране).
Могућим прецима Курда сматрају се антички народи Међани, Cyrtii (латински назив) и Corduene (енглески назив), а према овим последњим су вероватно добили и име.
[уреди] Историја
У античко доба, земље настањене Курдима биле су у саставу Медијског царства. Потом улазе у састав Персије, у оквиру које ће се налазити током већег дела историје, са изузетком краћих временских периода када су биле под управом различитих освајача - Македонаца, Јермена, Арапа, Турака Селџука, Монгола, Османских Турака, итд. У 2. и 1. веку пре нове ере, постојале су независне курдске краљевине Кордуене (Corduene) и Софене (Sophene). Муслиманска владарска династија Ајубида, која је владала на Блиском Истоку од 12. до 14. века, била је курдског порекла.
Од 16. до 18. века, Персија и Османско царство се споре око контроле над западним курдским земљама, да би оне у 18. веку дефинитивно припале Османском царству. Источне курдске земље остају у саставу Персије (данашњег Ирана) све до данас. Упркос номиналној османској и персијској власти, на подручју курдских земаља је, од 16. до 19. века, постојао читав низ фактички независних и аутономних курдских краљевина и кнежевина, од којих су значајније биле Бабан, Соран, Бохти, Хакари, Бајазид, Дожик и Ардалан.
Миром у Севру из 1920. године било је предвиђено стварање независног Курдистана, састављеног од курдских земаља са подручја данашње Турске и Ирака. Због Ататуркове националистичке побуне, мир потписан у Севру није имплементиран, тако да је, уместо стварања независног Курдистана, подручје Курда подељено између Турске и Ирака. Упркос оваквом исходу мировних преговора, Курди су формирали две фактички независне непризнате државе под називом Краљевина Курдистан. Прва је формирана на северу Ирака и постојала је од 1921. до 1924. године, док је друга формирана на подручју Турске 1925. али је исте године и престала да постоји.
Мање покушаје остварења курдске државности представљало је формирање аутономне области Црвени Курдистан (1923-1929. године) и Округа Курдистан (1930. године) на подручју совјетског Азербејџана, формирање курдске Републике Арарат (1927-1930. године), формирање Курдске Демократске Републике са седиштем у Махабаду, на подручју западног Ирана (1946. године) и формирање курдске Републике Лачин (1992. године).
Историја модерне курдске државности почиње стварањем Курдског аутономног региона у Ираку 1975. године. Од 1991. до 2003. овај регион је био фактички независтан, да би се потом интегрисао у састав Ирака, као територија са веома високим степеном аутономије. Овај регион данас ужива потпуну самоуправу у саставу Ирака, има сопствене оружане снаге и право да одржава међународне односе са другим државама без уплитања Багдада. Иако се нису изборили за потпуну независност, Курди су успели да се изборе за равноправан статус у оквиру Ирака, у којем данас више нису национална мањина, већ државотворни народ.
Између Турске и Курда води се од 1984. оружани сукоб ниског интензитета.
-
Курдске државе око 1835. године
-
Предложене границе курдске државе према мировном уговору у Севру 1920. године
-
Аутономни Црвени Курдистан у совјетском Азербејџану, 1923-1929. године
-
Курдска Република Махабад, 1946-1947. године
-
Данашњи аутономни Курдистан у саставу Ирака
[уреди] Политика
Курда, према проценама, има око 35 милиона, што их чини једном од највећих етничких група без матичне независне националне државе. У XX веку су Турска, Иран и Ирак често гушили курдске устанке.[2] После свргавања Садама Хусеина, Курди на северу Ирака су добили аутономни регион над којим имају потпуну (политичку и војну) управу, а око коначних граница овог региона Курди воде спор са ирачким Арапима (централно питање овог спора је око припадности града Киркука курдском региону).
[уреди] Референце
[уреди] Види још
