Курди

Из Википедије, слободне енциклопедије
Курди
Укупна популација

од 23-36 милиона

Турска
15.2-30.5 милиона
Иран
4.8-6.6 милона
Ирак
4-6 милиона
Сирија
900.000-2.8 милиона
Авганистан
200.000
Азербејџан
150.000
Израел
100.000
Либан
80.000
Грузија
34.000-60.000
Казахстан
46.000
Јерменија
45.000
Туркменистан
40.000
Шведска
100.000
Холандија
70.000
Уједињено Краљевство
25.000-80.000
САД
40.000
Немачка
500.000-800.000
Аустрија
50.000
Швајцарска
60.000
Француска
120.000
Канада
6.000
Популација
Језици
Курдски језик
Религија
Највише има Сунита (муслимани), али има и хришћана и шиита (муслимани), јудаиста, Јарсана, Јизида.
Етничке групе
Индо-Европска; Иранска група народа
Курдске ношње из 1873. године
Војници аутономног Курдистана у Ираку 2003. године
Историја Курда
Flag of Kurdistan.svg

Овај чланак је део серије о
историји Курда



Ова кутијица: погледај  разговор  уреди
Категорија: Историја Курда

Курди су етничка група која представља староседелачки народ регије која се назива Курдистан, а која се састоји од међусобно суседних области Ирана, Ирака, Сирије и Турске. Курдске заједнице се такође могу пронаћи у Либану, Јерменији, Азербејџану, а у последњим деценијама постоје и у многим европским државама и САД-у.

Политички центар Курда је аутономни регион Јужни Курдистан у Ираку, у којем уживају потпуну самоуправу, док се у Турској и Сирији оружаним средствима боре за своју аутономију. Курди у Ирану нису толико непријатељски настројени према тамошњим властима, с обзиром на етничку сродност са Персијанцима, а једна од провинција Ирана се назива Курдистан, иако она нема већу аутономију од других иранских провинција, а обухвата само део територија Ирана настањених Курдима.

Порекло и језик[уреди]

Курди су етнички сродни другим иранским народима [1] и говоре курдски језик (индоевропски језик из иранске гране).

Могућим прецима Курда сматрају се антички народи Међани, Кирти (Cyrtii) и Кардухи (Carduchi), а према овим последњим су вероватно добили и име.

Историја[уреди]

У античко доба, земље настањене Курдима биле су у саставу Медијског царства. Потом улазе у састав Персије, у оквиру које ће се налазити током већег дела историје, са изузетком краћих временских периода када су биле под управом различитих освајача - Македонаца, Јермена, Арапа, Турака Селџука, Монгола, Османских Турака, итд. У 2. и 1. веку пре нове ере, постојале су независне курдске краљевине Кордуенa (Corduene) и Софенa (Sophene). Муслиманска владарска династија Ајубида, која је владала на Блиском истоку од 12. до 14. века, била је курдског порекла.

Од 16. до 18. века, Персија и Османско царство се споре око контроле над западним курдским земљама, да би оне у 18. веку дефинитивно припале Османском царству. Источне курдске земље остају у саставу Персије (данашњег Ирана) све до данас. Упркос номиналној османској и персијској власти, на подручју курдских земаља је, од 16. до 19. века, постојао читав низ фактички независних и аутономних курдских краљевина и кнежевина, од којих су значајније биле Бабан, Соран, Бохти, Хакари, Бајазид, Дожик и Ардалан.

Миром у Севру из 1920. године било је предвиђено стварање независног Курдистана, састављеног од курдских земаља са подручја данашње Турске и Ирака. Због Ататуркове националистичке побуне, мир потписан у Севру није имплементиран, тако да је, уместо стварања независног Курдистана, подручје Курда подељено између Турске и Ирака. Упркос оваквом исходу мировних преговора, Курди су формирали две фактички независне непризнате државе под називом Краљевина Курдистан. Прва је формирана на северу Ирака и постојала је од 1921. до 1924. године, док је друга формирана на подручју Турске 1925. али је исте године и престала да постоји.

Мање покушаје остварења курдске државности представљало је формирање аутономне области Црвени Курдистан (1923-1929. године) и Округа Курдистан (1930. године) на подручју совјетског Азербејџана, формирање курдске Републике Арарат (1927-1930. године), формирање Курдске Демократске Републике са седиштем у Махабаду, на подручју западног Ирана (1946. године) и формирање курдске Републике Лачин (1992. године).

Историја модерне курдске државности почиње стварањем Курдског аутономног региона у Ираку 1970. године. Од 1991. до 2003. овај регион је био фактички независан, да би се потом интегрисао у састав Ирака, као територија са веома високим степеном аутономије. Овај регион данас ужива потпуну самоуправу у саставу Ирака, има сопствене оружане снаге и право да одржава међународне односе са другим државама без уплитања Багдада. Иако се нису изборили за потпуну независност, Курди су успели да се изборе за равноправан статус у оквиру Ирака, у којем данас више нису национална мањина, већ државотворни народ.

Између Турске и турских Курда води се од 1984. оружани сукоб ниског интензитета.

2013. године, током Грађанског рата у Сирији, сиријски Курди су формирали свој аутономни регион познат као Западни Курдистан или Рожава.

Политика[уреди]

Курда, према проценама, има око 35 милиона, што их чини једном од највећих етничких група без матичне независне националне државе. У XX веку су Турска, Иран и Ирак често гушили курдске устанке.[2] После свргавања Садама Хусеина, Курди на северу Ирака су добили аутономни регион над којим имају потпуну (политичку и војну) управу, а око коначних граница овог региона Курди воде спор са ирачким Арапима (централно питање овог спора је око припадности града Киркука курдском региону).

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Microsoft Encarta Online Encyclopedia, s.v. "Iran," (by Eric Hooglund), section 3A (accessed 24 July 2006).
  2. ^ Encyclopedia Britannica Online, s.v. "Kurds."

Са других Викимедијиних пројеката :