Курдски језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
курдски језик
كوردی, Kurdî, Kurdí, Кöрди[1]
Државе Турска, Иран, Ирак, Сирија, Јерменија и Азербејџан
Регија Блиски исток, јужна и централна Азија
Број говорника 25-30 милиона Курда
Ранг 39.
Породица Индоевропски
Писмо персијско писмо (курдско) у Ираку и Ирану, латиница у Турско, Сирији и Јерменији
Статус
Службени Застава Ирака Ирак (заједно са арапским језиком)
Застава Ирана Иран (регуонални)
Признат мањински језик Застава Јерменије Јерменија
Регулише
Језички кодови
ИСО 639-1 ku
ИСО 639-2 kurнема
ИСО 639-3 различито:
ckb – Сорани
kmr – Курмаџи
sdh – Јужнокурдијски језик
lki – Леки језик

Курдски језик (курдски: kurdî, کردی) је део шире породице иранских језика из индоевропске језичке породице. Курдским језиком говори данас између 25 и 30 милиона људи, већином на територији насељеном Курдима у Ираку, Турској, Сирији, Ирану као и курдској дијаспори широм света.

Корени[уреди]

Курдски језик припада северозападној групи иранских језика. Најсроднији језици курдском су језик Белучистана и језици југозападне групе иранске породице.

Историја[уреди]

Нема много поузданих података о курдском језку пре периода арапских освајња. Тек од 15-16. века познати су први песници који пишу на свом матерњем курдском језику:Али Харири, Ахмед Хани, Мелаје Џазири, Факи Тајран и други. Кроз дуг период борбе курдског народа за слободу и аутономију текла је и борба за признање језика.

Садашњи статус[уреди]

Данас курдски језик има званично признат статус једино у Ираку, док у осталим државама где се говори у знатном броју нема тај статус или је чак забрањен. Укупан број људи којима је курдски матерњи језик тешко је проценити: процене се крећу од 25 до 30 милиона. Највећи број њих живи у Турској (11-15 мил), Ираку (5-7 мил), Ирану (6-8 мил) и Сирији (око 2 мил).

Дијалекти[уреди]

Постоје три важнија дијалекта курдског језика:

1. Северни дијалекат, назван Курманџи(Kurmanji)

2. Централни дијалекат, назван Сорани(Sorani)

3. Јужни дијалекат, главни представници су говори Фејли и Калхори

Курманџи дијалекат[уреди]

Заступљен је углавном у Турској и Сирији, процена је да око 12-17 милиона људи говори овим дијалектом. За писање углавном користе модификовану верзију турског латиничног писма.

Сорани дијалекат[уреди]

Сорани дијалекат је заступљен у источном Ираку и западном Ирану. Број Курда који говори Сорани дијалектом је између 10 до 12 милиона. Као алфабет ирански и ирачки Курди углавном користе модификовани персијски алфабет.

Јужни дијалекат[уреди]

Јужни дијалекат курдског језика углавно је заступљен у јужним и средњим деловима Ирака и Ирана и састоји се од већег броја поддиајлеката од којих су најпознатији Фајли и Калхори.

Курдски алфабет[уреди]

Због географске распрострањености у разним државама и културама курдски језик данас има чак три алфабета: персоарапски, латиницу и ћирилицу. Персоарапски алфабет се користи још од средњег века под утицајем сродног персијског језика. Латинично писмо је у употребу у Турској, сродно турском латничном писму са неким додатним словима. Ћирилица је коришћена у Совјетском Савезу за припаднике Курда који су живели углавном у Јерменији. Поред тога у новије време има и покушаја да се створи јединстван алфабет за све Курде-основа му је латинично писмо.

Фонологија[уреди]

  • Самогласници

Курдски језик има следеће самогласнике:

предњи централни задњи
кратак дуг кратак дуг кратак дуг
затворен i ʉ u
средњи e ə o
отворен a
  • Сугласници курдског језика су:
Двоуснени Уснено-зубни Зубни Предњенепчани Палатал Задњенепчани Увулар Фарингални Глотал
Назални m n ŋ
Експлозивни p b t d k g q
Струјни f v s z ʃ ʒ ç x ɣ ħ ʕ h
Африкате ʧ ʤ
Латерали l ɫ1
Флеп ɾ
Трил r
Сонанти ʋ j


Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Kurdish Language – Kurdish Academy of Language“. Kurdishacademy.org Приступљено 2. 12. 2011.. 

Спољашње везе[уреди]