Куса Врана

Куса Врана
Куса Врана;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пиротски
Општина	Димитровград
Становништво
— 2011.	80
Географске карактеристике
Координате	42° 58′ 24″ С; 22° 33′ 29″ И / 42.973333° С; 22.558166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	840 m
	Куса Врана Куса Врана на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	010
Регистарска ознака	PI

Куса Врана (буг. Куса врана) је насеље у Србији у општини Димитровград у Пиротском округу. Према попису из 2011. било је 80 становника (према попису из 2002. било је 166 становника).

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Куса Врана живи 78 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 63,2 година (60,8 код мушкараца и 65,8 код жена). У насељу је 2002. године било 75 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству био је 2,21.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последњих седам пописа примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	1.010
1953.	1.005
1961.	830
1971.	670
1981.	422
1991.	279	278
2002.	166	166
2011.	80

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

неизјашњени	64	38,57%
Срби	52	31,32%
Бугари	49	29,51%
непознато	1	0,60%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	0	2
80+	4	8
75—79	9	7
70—74	8	8
65—69	9	24
60—64	17	12
55—59	5	6
50—54	2	2
45—49	5	4
40—44	4	0
35—39	5	1
30—34	0	1
25—29	4	1
20—24	1	3
15—19	3	1
10—14	1	4
5—9	2	0
0—4	3	0
Просек :	54,8	61,9

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	159	173	170	155	140	118	75

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	27	28	11	2	5	0	1	0	0	1	2,21

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	76	11	53	11	1
Женски	80	1	53	26	0
УКУПНО	156	12	106	37	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	26	18	0	0	1
Женски	8	7	0	0	0
УКУПНО	34	25	0	0	1
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	6	1	0	0
Женски	0	0	0	0	0
УКУПНО	0	6	1	0	0
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	0	0
Женски	0	0	0	1	0
УКУПНО	0	0	0	1	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	0

Познати Кусовранци[уреди | уреди извор]

Адам Маринковић (из фамилије Бубини, тврди Ранча Маринков Бубин), члан Тајног завереничког комитета за ослобођење Србије од Турака, основаном у Нишу 1874. године, у устанку за ослобођење пиротског краја јуна 1876. године учесник-добровољац у српској војсци под командом генерала Ђуре Хорватовића.(Извор: Историја Пирота) Село Куса Врана је до 1878. године припадало Кнежевини Србији под турском влашћу, које је на Берлинском конгресу 1878. године припојено Бугарској, све до 1913. године, када је, после балканских ратова, поново враћено Србији.
Дрaган Живaдинов, словеначки позоришни режисер, универзални концептуални уметник и космонаут, „наше горе је лист“, унук је баба-Станке, јединствене, али несхваћене самоуке сеоске уметнице тог времена, и деде Благоја из фамилије Ђинини. Рођен је 24. јануара 1960. године у Илирској Бистрици, од мајке Словенке Иванке и оца Кусовранца Илије Благојиног Ђининог. Драган Живaдинов је, можда, најзначајнији уметник бивше Југославије и европски уметник у Источној Европи у другој половини 20. века. Најславнија је, свакако, артисткиња Марина Абрамовић, али иза ње стоји само њено дело, док иза Живадинова неколико епохалних стилова у уметности и култури.(Денис Куљиш, савремени хрватски публициста) У 21. веку Драган Живадинов постао је икона словеначке и европске уметничке сцене. Живи и ради у Словенији. (О његовом изузетном стваралаштву и чудесним креацијама видети на Википедији, слободној енциклопедији!)
Стамбол Гештамов, изворно Ђешт’мов, познати кувар, дугогодишњи шеф кухиње хотела Интерконтинентал у Београду

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]