Кућа цвећа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Унутрашњост Куће цвећа
Унутрашњост Куће цвећа са почасном стражом ЈНА, средина 1980-их

Кућа цвећа је назив за објекат у којем су сахрањени некадашњи доживотни председник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије маршал Јосип Броз Тито и његова супруга Јованка. Кућа цвећа је део Музеја историје Југославије, који се налази у Ботићевој улици, на Дедињу и једна је од најпосећенијих туристичких места у Београду.

Историја[уреди]

Објекат данас познат под називом „Кућа цвећа“ саграђен је 1975. године, као зимска башта за потребе тадашњег председника Југославије Јосипа Броза Тита и тада је називан „Цвећара“. Њен аутор био је архитекта Стејпан Краљ, а заузима површину од 902 m². Споља је обложена жутом фасадном циглом, а изнутра аранђеловачким белим венчацом. Поред централног дела у коме се налазила фонтана, около су биле просторије за рад и одмор - радна и спаваћа соба, салон, гостињска соба, библиотека и др. На супротној страни од улаза је откривена тераса са погледом на Београд.

Пошто се налазила у непосредној близини Титове резиденције у Ужичкој 15, он је у њој проводио доста времена током боравка у Београду, а посебно после дефинитивног разлаза са супругом Јованком, 1977. године. Када је почетком 1980. године Тито, због здравствених проблема са ногом, отишао у болницу у Љубљану, он је изразио жељу да у случају смрти буде сахрањен управо у овој зимској башти. Око места Титовог последњег почивалишта тада се доста полемисало, а многи су предлагали родни Кумровец, као и Долину хероја на Тјентишту, где је 1943. вођена битка на Сутјесци. Ипак одлучено је сахрани према сопственој жељи у Београду.

Када је 4. маја 1980. године Тито умро у својој 88 години, за свега неколико дана до сахране, која је обављена 8. маја, зимска башта је преуређена у његово последње почивалиште. Тада је из централног дела уклоњена фонтана и сазидана гробница, која личи на велику озидану подземну собу. Реконструкцијом зимске баште тада је руководио инжењер Драгомир Гавриловић, а све радове је извело војно-грађевинско предузеће „Бели поток“.

Сама Титова сахрана, којој је присуствовало 211 делегација из 128 земаља света била је веома компликована за извођење због простора на коме се налазила тадашња зимска башта. Пошто све делегације, због премалог простора, нису могле присуствовати самом спуштању Титових посмртних остатака у гроб, оне су се налазиле испред зимске баште на импровизованој трибини док су самом чину спуштања ковчега присуствовали само највиши дужносници СФРЈ, СКЈ и ЈНА и чланови породице. Такође приликом сахране над гробом је уместо праве мермерне плоче, постављена тзв „мермерна маска“ односно дводелна плоча која је била само обложена мермером и била је доста лакша од праве. Ово је учињено јер је протокол сахране налагао да после спуштања ковчега, по два официра гурну ове мермерне плоче над гроб. Права мермерна плоча од белог венчачког мермера била је завидних димензија - висока 80 сантиметара, широка метар и по и дугачка два и по метра и тешка девет тона. Она је дан после сахране, уз помоћ специјалних дизалица постављена над Титовим гробом. Замена плоче над гробом после сахране, као и генерална проба сахране, која је изведена дан пред сахрану 7. маја, због провере техничких спремности изазвали су низ контраверези, као и сумњу да је Тито уопште ту сахрањен.

Руководство СФРЈ и Савеза комуниста Југославије одлучило се да после Титове смрти своју политику доктрину назове „И после Тита - Тито!“, па је стога било непримерено последње почивалиште Јосипа Броза Тита називати гробом или маузолејом, већ је установљен еуфемизам „Кућа цвећа“. Овај назив постао је опште прихваћен с обзиром да је Титов гроб био окружен великим цветним жбуновима и задржао се и после распада СФРЈ.

Одмах по Титовој сахрани Кућа цвећа је постала место ходочашћа милиона Југословена, који су самостално или организовано преко предузећа, школа, факултета или других организација и удружења долазили да је посете. У жељи да се што боље прикаже лик и дело покојног председника 1982. године је основан Меморијални центар „Јосип Броз Тито“, у чији су састав, поред Куће цвећа ушли - Музеј „25. мај“, Резиденција (вила у Ужичкој 15), Билијарница, Ловачка кућа, Стари Музеј и Спомен збирка (вила „Мир“), као и оближњи Музеј „4. јули“. Овај меморијални центар постојао је до 1996. године, када је реорганизован у Музеј историје Југославије, јер му је придодат тада угашени музеј Револуције народа и народности Југославије.

Године 1997, након избора за председника Савезне Републике Југославије Слободан Милошевић је за своју нову резиденцију одабрао некадашњу Титову резиденцију у у Ужичкој 15 у чијој се непосредној близини налазила и Кућа цвећа. Тада је посред плаца некадашњег Меморијалног центра и парка подигнут зид који је одвојио резиденцију у Ужичкој 15, вилу „Мир“, Биљарницу и Ловачку кућу од Старог музеја, Куће цвећа и Музеја 25. мај, који су остали с друге стране зида[1].

Титов гроб чувала је почасна стража Гадијске бригаде Југословенске народне армије (ЈНА), која је била постављена одмах после сахране 8. маја 1980. године. Ова стража задржана је све до званичног нестанка ЈНА и повучена је 4. маја 1992. године. Кућу цвећа обезбеђивала је Војска Југославије, све до распада Државне заједнице Србије и Црне Горе, када је Музеј историје Југославије прешао у надлежност Министарства културе Републике Србије.

Од оснивања Меморијалног центра, 1982. године када су званично почеле да се бележе посете Кући цвећа па до 2012. године, то место је, према евиденцији коју воде надлежни у Музеју историје Југославије посетило више од 17 милиона људи. [2]

Стална поставка у Кући цвећа данас се састоји од - спомен-собе у којој се посетиоци могу уписати у књигу жалости и изложбеног дела у коме се налазе локалне, републичке и савезне штафетне палице које је омладина Југославија носила поводом Титовог рођендана 25. маја, који је слављен као Дан младости. У поставци се налазе писане поруке које је Тито примио са штафетама, фотографије носилаца штафета као и свечаности поводом Дана младости, маршалске униформе и др.

Галерија[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Miloševići u muzeju, Приступљено 19. 5. 2013.
  2. ^ Titovi poklonici opsedaju Kuću cveća, Приступљено 19. 5. 2013.

Спољашње везе[уреди]