Књажевац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Књажевац

Knjaževac.jpg

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Зајечарски
Општина Књажевац
Становништво
Становништво (2011) 19351
Положај
Координате 43°30′00″N 22°25′00″E / 43.5, 22.433333
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Књажевац на мапи Србије
{{{alt}}}
Књажевац
Књажевац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 19350
Позивни број 019
Регистарска ознака KŽ / КЖ


Координате: 43° 30′ 00" СГШ, 22° 25′ 60" ИГД

Књажевац (до 1859. године Гургусовац) је градско насеље и седиште истоимене општине у Зајечарском округу у Србији. Према попису из 2002. у општини је живело 19.351 становника (према попису из 1991. било је 19705 становника).

Град се налази у долини реке Тимок. У римско доба био је познат под именом Timacum Minus. Касније је носио име Гургусовац. Данашње име је добио 1859. по кнезу Милошу Обреновићу.

Историја[уреди]

Древне цивилизације које су боравиле на тим просторима су били Трачани и Дачани. За време Римљана град се звао Timacum Minus.

Турско време

За време Турака град се звао Гургусовац. Град је доживео страдања у Првом турско-српском рату 1876, када су га Турци освојили и порушили.

Други балкански рат

Књажевац је био једини српски град којег су накратко освојили Бугари у другом балканском рату. Шест бугарских пукова напало је један српски пук (Први српски пук), који је био трећег позива (старци и деца). Бугари су ушли у град 24. јуна 1913. али су се повукли два дана касније - 26. јуна 1913. Кад је ослободила град, српска војска била је прича страшних злочина Бугара. Старе људе и дечаке који су чували стоку нашли су поклане, силоване су биле чак и младе девојке и прилетне старице.[1] Град су Бугари разрушили и опљачкали.

Знамените личности[уреди]

Саобраћај[уреди]

Књажевац је са другим градовима повезан друмским и железничким саобраћајем. Удаљеност од других градова:

Демографија[уреди]

У насељу Књажевац живи 15.928 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,6 година (39,3 код мушкараца и 41,9 код жена). У насељу има 6268 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 4862 [2]
1953. 5906
1961. 7448
1971. 11249
1981. 16665
1991. 19705 19523
2002. 19941 19351
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
18.477 95,48%
Роми
  
299 1,54%
Македонци
  
43 0,22%
Југословени
  
40 0,20%
Црногорци
  
38 0,19%
Хрвати
  
27 0,13%
Албанци
  
23 0,11%
Бугари
  
17 0,08%
Словенци
  
8 0,04%
Мађари
  
7 0,03%
Муслимани
  
5 0,02%
Немци
  
3 0,01%
Руси
  
2 0,01%
Власи
  
2 0,01%
Чеси
  
1 0,00%
Украјинци
  
1 0,00%
Румуни
  
1 0,00%
непознато
  
76 0,39%


Спорт[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Јаша Томић: Рат у Македонији и Бугарској; стр. 193
  2. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  3. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :