Књажевско-српски театар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Књажевско-српски театар
Адреса
Даничићева 3
Град
Држава Застава Србије Србија
Отворено 1835
www.joakimvujic.com


Књажевско-српски театар је позориште у Крагујевцу основано 1835. године.

Историјат[уреди]

Застава Књажевско-српског театра
Сцена Јоаким Вујић

Театар у Крагујевцу који је носио име Јоакима Вујића, директора првог српског театра основаног у Крагујевцу 1835. године,[1] израстао је по свом репертоарском изразу и сценском третману у модерно савремено позориште.

На сцени овог позоришта однегована је читава плејада врсних уметника који су оставили дубоког трага у историји позоришне уметности земље: Љуба Тадић, Мија Алексић, Бранислав Цига Јеринић, Милева Жикић, Будимир Буда Јеремић, Миодраг Марић, Рајко Стојадиновић, Љубомир Ковачевић, Јован Мишковић Мишко, Сава Барачков, Горица Поповић, Љубомир Убавкић Пендула, Мирко Бабић...

Хатишерифом од 1830. и 1833. године Србија добија аутономију и право да подиже културно-просветне и здравствене установе. Захваљујући чињеници да је Крагујевац у то време престоница обновљене Србије у коме је Кнез Милош Обреновић подигао свој двор са управним и административним апаратом, у њему се утемељују: Књажеско-србска Типографија, Новине Сербске под уредништвом Димитрија Давидовића, Гимназија (1833. године), Књажеско-србски театар (1835. године), Књажеско-србска банда коју оснива Јожеф Шлезингер, Лицеум Књажества Сербског (1838. године), музеј, библиотека, галерија слика, Суд крагујевачки (1820. године), болница, прва апотека (1822. године).

У Крагујевцу се прве позоришне представе помињу још 1825. године. Припремао их је и изводио учитељ Ђорђе Евгенијевић са ђацима. Приликом свог доласка у Крагујевац у њима је учествовао и Јоаким Вујић. Он је дошао на позив Кнеза Милоша у јесен 1834. године и постављен је за директора Театра са задатком да организује рад позоришта.

Књажеско-србски театар смештен је у адаптираним просторијама типографије и имао је бину, ложе и партер. Репертоар Театра чинила су углавном дела Јоакима Вујића, а глумачки ансамбл, поред Вујића који је био главни глумац и редитељ, сачињавали су млади чиновници и ђаци гимназије.[2]

Прве представе одржане су у време заседања Сретењске скупштине од 2. до 4. фебруара 1835. године, када су приказани Вујићеви комади уз музику коју је компоновао Јожеф Шлезингер. За три дана изведене су четири представе: Фернандо и Јарика, Ла Перуз, Бедни стихотворац и Бегунац. Позоришну публику сачињавали су Кнез са породицом, чиновници и позвани гости, као и посланици у време скупштинских заседања.

На Сретење Господње, петнаестог фебруара 1835. године (2. фебруара, по старом календару), у адаптираним просторијама крагујевачке Тиографије, приказао је Јоаким Вујић свој позоришни комад Фернандо и Јарика, према делу Карла Екартсхаузена.[3]

Репертоар[уреди]

На репертоару Књажевско-српског театра налазе се представе по текстивима домаћих и страних класика: Николај Кољада Бајка о мртвој царевој кћери у режији Бошка Димитријевића, Јован Стерија Поповић Лажа и паралажа у режији Драгана Јаковљевића, Николај Васиљевич Гогољ Дневник једног лудака у ршији Душана Станикића, Милош Црњански Сеобе у режији Пјер Валтер Полица, Милош Јаноушек Гусари редитељ Јан Чањи, Бранислав Нушић Госпођа министарка у режији Јована Грујића, Едвард Олби Yahoo у режији Милоша Крстовића, Небојша Брадић Ноћ у кафани Титаник у режији Небојше Брадића, Мартин Макдона Лепотица Линејна у режији Милића Јовановића, Ричард Бин Један човек, двојица газда у режији Небојше Брадића, Реџиналд Роуз Дванаесторица гневних људи у редитељ Нил Флекман, Пјер Валтер Полиц До голе коже редитељ Пјер Валтер Полиц, Д. Ц. Џексон Моје бивше моји бивши у режији Слађане Килибарде, Ружица Васић Хладњача за сладолед у режији Приможа Беблера, Луиђи Пирандело Човек, звер и врлина у режији Марка Мисираче, Харпер Ли Убити птицу ругалицу у режији Небојше Брадића, Горан Марковић Зелени зраци у режији Милице Краљ, Кен Лудвиг Преваранти у сукњи у режији Милића Јовановића.[4]

Издаваштво[уреди]

Дан Театра[уреди]

Статуета Јоаким Вујић

На Дан Театра[6], сваког 15. фебруара, најеминентнијим писцима, глумцима, редитељима, сценографима, композиторима Театар уручује:

Аутор Статуете Јоаким Вујић је Никола Кока Јанковић, рођен у Крагујевцу 1926. године, вајар и члан САНУ, Српске академије наука и уметности.

Добитници Статуете Јоаким Вујић[уреди]

Биљана Србљановић, добитница Статуете Јоаким Вујић 2007
Мирко Бабић, добитник Статуете Јоаким Вујић 2009
Боро Драшковић, добитник Статуете Јоаким Вујић 2011.

Добитници Прстена са ликом Јоакима Вујића[уреди]

Прстен са ликом Јоакима Вујића
Небојша Брадић

Добитници Медаљона са ликом Јоакима Вујића[уреди]

  • 2013. - Амбасада САД у Београду
  • 2014. - Културни и документациони центар Срба у Мађарској

Остале активности[уреди]

Књажевско-српски театар

Из Театра су 1965. иницирани Сусрети професионалних позоришта Србије Јоаким Вујић (централне Србије), који су сваке године у мају одржавани у другом од десетак градова, све до 2003. године. Од 2004. године Театар је сталан домаћин Фестивала најбољих позоришних представа Србије по текстовима домаћих аутора, ЈоакимФест[7], а од октобра 2006. године и Међународног позоришног фестивала малих сцена, ЈоакимИнтерФест, који је од 2010. године члан две међународне позоришне мреже, Нове европске позоришне акције НЕТА и Међународне позоришне мреже светских позоришта ИнтерАкт.[8]

Театар настоји да развије и друге делатности осим приказивања представа. Од 2005. покренуо је издавачку делатност са сталним часописом Јоаким[9], основана је Галерија Јоаким[10], наручио монографије свих добитника Статуете Јоаким Вујић (едиција Јоакимови потомци[11]), 2009. године објавио прву књигу из едиције Премијера[12], започео истраживање и објављивање крагујевачког драмског наслеђа. Представе се изводе како на Сцени Јоаким Вујић тако и на Сцени Љуба Тадић, активна је и Театротека, а од фебруара 2007. године почиње са радом Сцена Мија Алексић, тако да Крагујевцу приличи назив Театрополис, који је прокламован на 170. годину од оснивања најстаријег позоришта у обновљеној Србији.[13] Од 2010. године Театар је члан Међународне позоришне мреже светских позоришта ИнтерАкт.[14]

На предлог Управног одбора Театра Јоаким Вујић 14. фебруара 2007. године, Скупштина Града Крагујевца донела одлуку којом се најстаријем српском театру враћа првобитни назив Књажевско-српски театар.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

Референце[уреди]

  1. ^ Јоаким Вујић, Актуелности, Књажевско-српски театар, Приступљено 10. 4. 2013.
  2. ^ Ревија Јоаким, Глумци Књажеско-србског театра, Биографске белешке, чланак Дејана Обрадовића, Народни музеј Крагујевац, Приступљено 10. 4. 2013.
  3. ^ Књажевско-српски театар, О театру, Приступљено 10. 4. 2013.
  4. ^ Књажевско-српски театар, Репертоар, Приступљено 5. 11. 2014.
  5. ^ Књажевско-српски театар, Издаваштво, Приступљено 10. 4. 2013.
  6. ^ Дан Књажевско-српског театра, 15. фебруар 2014. године, Приступљено 17. 2. 2014.
  7. ^ ЈоакимФест шести пут у Крагујевцу, РТС - 7. мај 2009. године, Приступљено 10. 4. 2013.
  8. ^ Књажевско-српски театар, Актуелности, Приступљено 10. 4. 2013.
  9. ^ Ревија Јоаким, Приступљено 10. 4. 2013.
  10. ^ Галерија Јоаким, Приступљено 10. 4. 2013.
  11. ^ Прва књига из едиције Јоакимови потомци, Приступљено 10. 4. 2013.
  12. ^ Прва књига из едиције Премијера, Приступљено 10. 4. 2013.
  13. ^ Први српски Театрополис, Данас, 5.1.2008. године, Приступљено 10. 4. 2013.
  14. ^ Међународна позоришна мрежа светских позоришта ИнтерАкт, Приступљено 10. 4. 2013.

Литература[уреди]

  • Крагујевачко позориште 1835-1951 аутор: Рајко Стојадиновић, издање 1975.
  • Крагујевачко позориште 1951-1984 аутор: Рајко Стојадиновић, издање 2005, ISBN 86-82911-02-7

Спољашње везе[уреди]