Књига Варухова

Из Википедије, слободне енциклопедије

Књига Варухова је апокрифна књига у саставу Јеремијине посланице. Заједно са Плачем Јермијиним чини део Књиге пророка Јеремије.

Књигу чине:

  1. увод, за кога се претпоставља да га је написао Варух, Јеремијин ученик, који је дело читао јеврејским заточеницима у Вавилону (6. в.) ;
  2. литургијске исповести (1,15-3,8); 3), проповеди (3,9–4,4) и 4) црквених песама (4,5-5,9). Са критичке тачке гледишта, дело изузетно подсећа на радове Данила, па је навело научнике да Књигу Варухову ставе у пост – макавејски период. Њена литургијска намена указује да је написана или прилагођена за прилике жаљења над несрећама народа за време Сабата, пракса која се одржавала од 70. г. по Хр., тј. пада Јерусалима. У сваком случају, доказано је да су први делови књиге написани на хебрејском.

Литература[уреди]

  • R.H. Charles, The Apocripha and Pseudepigraphia of the Old Testament, I, 1913, c. 569-595
  • R.R. Harwell, The Principal Versions of Baruch, 1915

Види још[уреди]