Књига пророка Наума

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Књига Наума)
Стари завет

Ова кутијица: погледај  разговор  уреди

Књига пророка Наума је 21 књига Танаха, односно Старог завјета, које је написао пророк Наум.

Књига преставља поему, која садржи предсказање пада Ниниве, пријестонице моћног Асирског краљевства. Поема је вјероватно требала да се изводи у Храму. За књигу је карактеристично што је написана поетским језиком, са много поређења и метафора.

Аутор[уреди]

У првом стиху књиге налази се запис „књига од утваре Наума Елкошанина“[1]. Међутим о пророку Науму се не зна готово ништа. Његово име значи „утјешитељ“ и вјероватно је скраћени облик имена Нехемија (Господ утјешитељ). Његово име указује на град Елкос, али и за постојање овог града нема конкретних информација. Постоји шанса да је пророк имао везе са мјесто Капернаумом (Наумово село).

Вријеме писања[уреди]

За вријеме писања ове књиге са сигурношћу се може узети вријеме пада Тебе и Ниниве, то јесте између 663. и 612. године п. н. е.[2] у сваком случају може се говорити о 7. вијеку п. н. е.[3] Међутим, постоје и ранија датирања писања књиге.

Садржај[уреди]

Прво поглавље је псалм, написано акростихом (непотпуним), и говори о Богу. Говори о мислисти Господа према народу и вјерности Његовом завјету.

У другом поглављу говори о паду Ниниве. Посебно се наглашава да је то велики град, пријстоница моћног краљевства. Пореди се са лављом јазбином (лав - симбол Асирије).

Трећа глава се наставља на другу, описујући смртне слике града, истичући разлоге: храмовска проституција, похлепа, окрутност. Пад Ниниве се десио, зато што су Асирци освојили друге градове и државе.

Извори[уреди]

Референце[уреди]