Књижевни псеудоним
Књижевни псеудоним је псеудоним који усваја писац. Право име писца који књиге издаје под псеудонимимом може бити познато само издавачу, али може бити познато и широј јавности. Усваја се из више разлога, првенствено једноставности, док су у прошлости то били други разлози. Као појава, присутан је у великом броју литература света.
Разлози [уреди]
Обично се усваја услед сложеног или имена страног језику земље у којој се књига издаје, иако разлози могу бити други; име и презиме са „лошим призвуком“, сличност имена са именом већ познатог аутора, као и због недостатка жеље за великом славом.[1]
Историја [уреди]
У западњачкој литератури користиле су га првенствено жене да би њихове књиге биле прихваћеније. Сем псеудонима, користиле су, а чак и данас се користе, иницијали (нпр, Џ. К. Роулинг), јер се по презимену пол не може закључити.[2]
У источњачкој литератури, ситуације су различите. У Јапану, писци хаикуа обично користе хаиго (俳号, haigō), јапански назив за псеудоним,[3] док су у Персији скоро па сви писци користили некакав псеудоним.[4]
Извори [уреди]
- ^ Hall, Jamie. „How to Choose a Pen Name“ Приступљено 8. 11. 2012.
- ^ Marshall, Alice (1985). Pen Names of Women Writers.
- ^ Речник књижевних израза. БИГЗ. 1972.
- ^ Browne, E.G. (1998). Literary History of Persia.
