Књижевни псеудоним

Из Википедије, слободне енциклопедије
Оловка, основни „алат“ писаца

Књижевни псеудоним је псеудоним који усваја писац. Право име писца који књиге издаје под псеудонимимом може бити познато само издавачу, али може бити познато и широј јавности. Усваја се из више разлога, првенствено једноставности, док су у прошлости то били други разлози. Као појава, присутан је у великом броју литература света.

Разлози[уреди]

Обично се усваја услед сложеног или имена страног језику земље у којој се књига издаје, иако разлози могу бити други; име и презиме са „лошим призвуком“, сличност имена са именом већ познатог аутора, као и због недостатка жеље за великом славом.[1]

Историја[уреди]

У западњачкој литератури користиле су га првенствено жене да би њихове књиге биле прихваћеније. Сем псеудонима, користиле су, а чак и данас се користе, иницијали (нпр, Џ. К. Роулинг), јер се по презимену пол не може закључити.[2]

У источњачкој литератури, ситуације су различите. У Јапану, писци хаикуа обично користе хаиго (俳号, haigō), јапански назив за псеудоним,[3] док су у Персији скоро па сви писци користили некакав псеудоним.[4]

Извори[уреди]

  1. ^ Hall, Jamie. „How to Choose a Pen Name“ Приступљено 2. 8. 2013.. 
  2. ^ Marshall, Alice (1985). Pen Names of Women Writers. ISBN 978-09-61-63870-2. 
  3. ^ Речник књижевних израза. БИГЗ. 1972. ASIN B009E8ZL12. 
  4. ^ Browne, E.G. (1998). Literary History of Persia. ISBN 978-11-71-60401-3. 

Литература[уреди]