Књижевност

Из Википедије, слободне енциклопедије
Књижевност
Облици
романпесмадрама

приповеткановела
народна приповетка

Жанрови
епикалирикадрама
Медији
књигапредстава
Технике
прозастих (поезија)
Науке
критикатеоријаисторија

Књижевност, термин настао од речи књига, представља превод стране речи литература и њен је најближи синоним. Термин литература потиче из латинског језика од речи littero — слово, настали превођењем грчке речи са истим значењем γραμματικη (τεχνη) од γραμμα – слово.

Народна књижевност представља дела стварана вековима, у којима се описује колективни став народа чијој народној књижевности дело припада. Уметничка књижевност садржи песничке слике изражене речима. Она представља објективну стварност, али виђену очима уметника. Садржи мисли и осећања писца, а код читаоца изазива одређена осећања и расположења.

Термин књижевност употребљен у ужем значењу означава уметничку књижевност (белетристика, лепа књижевност). Употребљен у ширем значењу, термин књижевност односи се и на дела настала у процесу проучавања књижевности, односно обухвата и текстове који припадају књижевној критици, књижевној историји и теорији књижевности, које заједно са методологијом проучавања књижевности конституишу науку о књижевности.

Термин књижевност употребљава се да означи језичку уметност, естетички вид језичке творевине. Књижевна естетика покушава да пружи мерило за разликовање уметничке речи од осталих појавних облика језика. Бројне су поделе књижевности и критеријуми на којима се те поделе заснивају: припадност одређеној епохи, периоду, правцу, етничкој заједници, културно-географском подручју; критеријум за поделу може бити и публика, коме је дело намењено; да ли је аутор познат или не. Полазећи од природе самог дела, књижевност се дели на књижевне родове и врсти.

Широко је усвојена подела књижевности на три рода:

  • лирика, коју одликује субјективност (осечања, мишљења песника)
  • епика, коју одликује објективност (опис радње) и епски ликови
  • драма, коју одликују дијалог, као и посебан стил писања

Књижевност се може делити и на:

  • поезију, где је текст обично подељен на строфе и стихове
  • прозу, где текст није никако ограничен,
  • драму, стил писања код драме као рода (указује се на ликове који говоре)

Књижевност се најпре стварала и преносила усменим путем. Та врста књижевности назива се усменом или народном књижевношћу. Од самих својих почетака књижевност је у вези са митом и религијом. Стварајући митове, човек је покушавао да објасни свет који га је окруживао. Са развојем критичке свести човек постепено престаје да верује у митове и митске приче. Тог тренутка мит постаје књижевност.

Књижевност се може поделити на дуже историјскокњижевне временске одсеке, епохе:

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :