Књижевност ренесансе
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Ренесанса |
| Теме |
|
Архитектура |
| Региони |
|
Италија |
Книжевност ренесансе, битна ствар код ове епохе је да је књижевност стварана на народном језику, за разлику од хуманизма где је постојала доза настојања ка учености, што значи да је хуманизам обухватао само оне који су живели у градовима и учене.
Ренесанса је шира и знатно отворенија од хуманизма. Осим што су дела писана на народном језику, у њима је представљен обичан живот и човек у њему. Исказиване су човекове нескривене емоције. Од словенских земаља највише се осетила у Пољској.
Представници хуманизма и ренесансе:
Италија:
- Данте Алигијери (1256 — 1321) „Божанствена комедија“.
- Франческо Петрарка (1304 — 1374) „Канцонијер“
- Ђовани Бокачо (1313 — 1375) „Декамерон“
Дубровник :
- Марин Држић (око 1508 — 1567) „Новела од Станца“ и „Дундо Мароје“