Лабораторија за млазни погон

С Википедије, слободне енциклопедије

Лабораторија за млазни погон (ЈПЛ)
компанија владе САД
Делатностсвемирске летелице
Основано1936.
СедиштеПасадена, Калифорнија
Руководиоци
Мајкл М. Воткинс
(директор)
Производипланетарне сонде
Број запослених
> 5,000
Веб-сајтwww.jpl.nasa.gov

Лабораторија за млазни погон (енгл. Jet Propulsion Laboratory, JPL) је истраживачка и развојна установа финансирана из буџета САД и Насе.[1] Примарни задатак установе је конструкција и операција роботских планетарних сонди, мада се укључује и у мисије у Земљиној орбити и мисије везане за астрономију. Такође је одговорна за управљање Насином Мрежом дубоког свемира.

Основана 1930-их од стране истраживача са Калтеха, JPL је у власништву агенције NASA и њом управља оближњи Калифорнијски институт за технологију (Caltech).[2] Примарна функција лабораторије је изградња и рад планетарних роботских свемирских летелица, иако такође спроводи астрономска истраживања и мисије око Земље. Такође је одговорна за рад NASA-ине мреже дубоког свемира.

Међу тренутно активним пројектима у које је ЈПЛ укључена убрајају се Касини-Хајгенс мисија на Сатурн, Марс експлорејшн ровери (Спирит и Опортјунити), Марс реконесанс орбитер, мисија Зора ка Вести и Церери и Свемирски телескоп Спицер.

Историја[уреди | уреди извор]

Контролна соба у JPL

JPL прати своје почетке до 1936. године у Гугенхајм аеронаутичкој лабораторији на Калифорнијском институту за технологију (GALCIT) када је први сет ракетних експеримената изведен у Аројо Секу.[3] Дипломирани студенти Калтеха Франк Малина, Ћен Сјуесен, Велд Арнолд и Аполо М. О. Смит, заједно са Џеком Парсонсом и Едвардом С. Форманом, тестирали су мали мотор на алкохол да би прикупили податке за Малинин дипломски рад. Малинин саветник за тезу био је инжењер/аеродинамичар Теодор фон Карман, који је на крају обезбедио финансијску подршку америчке војске за овај „GALCIT ракетни пројекат“ 1939. Године 1941, Малина, Парсонс, Форман, Мартин Самерфилд и пилот Хомер Буши демонстрирали су први авион ракете са потпомогнутим полетањем (JATO) за војску. Године 1943, фон Карман, Малина, Парсонс и Форман основали су Аероџет корпорацију за производњу ЈАТО ракета. Пројекат је добио назив Лабораторија за млазни погон у новембру 1943. године, формално постајући војни објекат којим је универзитет управљао по уговору.[4][5][6][7] Године 1944, Парсонс је избачен због својих „неортодоксних и несигурних метода рада” након једне од неколико истрага FBI о његовој умешаности у окултизам, дрогу и сексуални промискуитет.[8][9]

Током војних година JPL-а, лабораторија је развила два примењена система наоружања, балистичке ракете средњег домета MGM-5 Corporal и MGM-29 Sergeant. Ове ракете су биле прве америчке балистичке ракете развијене у JPL.[10] Такође је развијен низ других прототипова система наоружања, као што је противваздушни ракетни систем Локи и претеча сондажне ракете Aerobee. У различитим временима, вршила је ракетна тестирања на полигону Вајт Сандс, ваздухопловној бази Едвардс и Голдстону у Калифорнији.[7]

Године 1954, JPL се удружио са инжењерима Вернера фон Брауна у Редстоне aрсеналу Агенције за балистичке ракете у Хантсвилу, Алабама, како би предложили орбитирање сателита током Међународне геофизичке године. Тим је изгубио тај предлог од пројекта Вангард, и уместо тога је кренуо у поверљиви пројекат да демонстрира технологију аблативног поновног уласка помоћу ракете Јупитер-Ц. Извели су три успешна суборбитална лета 1956. и 1957. Користећи резервни Јуно I (модификовани Јупитер-Ц са четвртим степеном), две организације су затим лансирале први сателит Сједињених Држава, Екплорер 1, 31. јануара 1958.[5][6]

MSL модел у поређењу са ровером за истраживање Марса и Соџурнер ровером од стране Лабораторије за млазни погон 12. маја 2008.

JPL је пребачен у НАСА у децембру 1958. године,[11] поставши примарни центар планетарних свемирских летелица агенције. JPL инжењери су дизајнирали и водили мисије Рејнџер и Сервејор на Месец које су припремиле пут за Аполо. JPL је такође предводио пут у међупланетарном истраживању са мисијама Маринер на Венеру, Марс и Меркур.[5] Године 1998, JPL је отворио Програмски уред за објекте близу Земље за НАСА.[12] Од 2013. године пронађено је 95% астероида пречника километар или више који прелазе Земљину орбиту.[13]

JPL је од раних дана запошљавао жене математичарке. Током 1940-их и 1950-их, користећи механичке калкулаторе, жене у групи за рачунарство која се састојала само од жена извршиле су прорачуне путање.[14][15] Године 1961, JPL је ангажовао Дејну Улери као прву жену инжењера која је радила заједно са мушким инжењерима као део тимова за праћење мисија Ренџер и Маринер.[16]

Локација[уреди | уреди извор]

Истраживачке ракете изложене у JPL у априлу 2006.

Када је основана, локација JPL-а била је непосредно западно од стеновите поплавне равнице – корита реке Аројо Секо – изнад бране Ђавоља капија у северозападном делу града Пасадене у јужној Калифорнији, близу Лос Анђелеса. Док је првих неколико зграда изграђено на земљишту купљеном од града Пасадене,[1] касније зграде су изграђене на суседном неинкорпорисаном земљишту које је касније постало део Ла Канјада Флинтриџа. Данас се већина од 168 acres (68 ha) NASA имања у власништву федералне владе САД које чини JPL кампус налази у Ла Канјада Флинтриџу.[17][18] Упркос томе, JPL и даље користи адресу Пасадене (4800 Oak Grove Drive, Pasadena, CA 91109) као своју званичну поштанску адресу.[19] Повремено је било ривалитета између два града око тога који би требало да се помиње у медијима као дом лабораторије.[18][20][21][22]

Отворена кућа[уреди | уреди извор]

Лабораторија је имала дан отворених врата једном годишње у суботу и недељу у мају или јуну, када је јавност била позвана да обиђе објекте и види демонстрације науке и технологије JPL уживо. Ограничене приватне туре су такође доступне током целе године ако су заказане унапред. Хиљаде школараца из јужне Калифорније и других места посећују лабораторију сваке године.[23] Због смањења федералне потрошње наложених буџетским секвестрацијама, дан отворених врата је отказан.[24] Дан отворених врата JPL за 2014. био је 11. и 12. октобар, а 2015. 10. и 11. октобар. Почевши од 2016. године, JPL је заменио годишњи Дан отворених врата са „Улазницом за истраживање JPL“, која садржи исте експонате, али захтева улазнице и претходну резервацију.[25] Роботичар и возач Марс ровера Ванди Верма често делује као научни комуникатор на догађајима типа отворених кућа како би подстакла децу (а посебно девојчице) у STEM каријери.[26][27][28]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Henry, Jason (13. 6. 2016). „Why does everyone say NASA's JPL is in Pasadena when this other city is its real home?”. Pasadena Star-News. 
  2. ^ „History”. www.jpl.nasa.gov. 
  3. ^ Zibit, Benjamin Seth (1999). The Guggenheim Aeronautics Laboratory at Caltech and the creation of the modern rocket motor (1936-1946): How the dynamics of rocket theory became reality (Теза). Bibcode:1999PhDT........48Z. 
  4. ^ „Early Years”. JPL. Архивирано из оригинала 2015-06-07. г. Приступљено 2010-08-18. 
  5. ^ а б в Koppes, Clayton (1. 4. 1982). „JPL and the American Space Program”. The American Historical Review. New Haven: Yale University Press. 89 (2). 
  6. ^ а б Conway, Erik M. „From Rockets to Spacecraft: Making JPL a Place for Planetary Science”. Engineering and Science. стр. 2—10. Архивирано из оригинала 2011-01-07. г. Приступљено 2009-01-12. 
  7. ^ а б Launius, Roger (2002). To Reach High Frontier, A History of U.S. Launch Vehicles. University of Kentucky. стр. 39–42. ISBN 978-0-813-12245-8. 
  8. ^ Solon, Olivia (23. 4. 2014). „Occultist father of rocketry 'written out' of Nasa's history”. Wired UK. Condé Nast. Приступљено 6. 10. 2019. 
  9. ^ Oleksinski, Johnny (19. 6. 2018). „This sex-crazed cultist was the father of modern rocketry”. New York Post. News Corp. Приступљено 6. 10. 2019. 
  10. ^ Keymeulen, Didier; Myers, John; Newton, Jason; Csaszar, Ambrus; et al. (2006). Humanoids for Lunar and Planetary Surface Operations. Jet Propulsion Laboratory, National Aeronautics and Space Administration. Pasadena, CA: JPL TRS 1992+. hdl:2014/39699. 
  11. ^ Bello, Francis (1959). „The Early Space Age”. Fortune. Архивирано из оригинала 3. 11. 2013. г. Приступљено 5. 6. 2012. 
  12. ^ Whalen, Mark; Murrill, Mary Beth (24. 7. 1998). „JPL will establish Near-Earth Object Program Office for NASA”. Jet Propulsion Laboratory. NASA. Архивирано из оригинала 13. 3. 2013. г. Приступљено 19. 2. 2013. 
  13. ^ „NASA scrambles for better asteroid detection”. France 24. 18. 2. 2013. Архивирано из оригинала 10. 4. 2013. г. Приступљено 19. 2. 2013. 
  14. ^ Women Made Early Inroads at JPL - NASA Jet Propulsion Laboratory. Jpl.nasa.gov. Retrieved on 2013-07-21.
  15. ^ [1] Архивирано новембар 7, 2010 на сајту Wayback Machine
  16. ^ „Bibliography” (PDF). pub-lib.jpl.nasa.gov. Архивирано из оригинала (PDF) 2017-01-31. г. Приступљено 2011-01-10. 
  17. ^ „Local Agency Formation Commission for the County of Los Angeles” (PDF). 
  18. ^ а б „Location of NASA's JPL is a bit of a curiosity”. 9. 8. 2012. 
  19. ^ „Directions and Maps”. Jet Propulsion Laboratory. Приступљено 29. 4. 2017. 
  20. ^ "Pasadena to ask JPL land annexation", Pasadena Star News 11, March 1976;
  21. ^ "JPL Faces an identity crisis following incorporation vote", Pasadena Star News, 15 Nov 1976
  22. ^ "The great battle for JPL," La Canada Valley Sun 18 Mar. 1976
  23. ^ „JPL Open House”. Jet Propulsion Laboratory. Архивирано из оригинала 18. 1. 2009. г. Приступљено 2. 1. 2009. 
  24. ^ „Open House At JPL Closed To Public Over Sequestration " CBS Los Angeles”. Losangeles.cbslocal.com. 2013-04-22. Приступљено 2014-04-30. 
  25. ^ Ticket to Explore JPL Public Events
  26. ^ „Vandi Tompkins talk to the Mars Lab”. Mars Lab TV (on YouTube). Корисна информација се налази на: 19'45. Архивирано из оригинала 2021-12-11. г. Приступљено 8. 2. 2019. 
  27. ^ Siders, Jennifer Torres (15. 8. 2017). „Women from JPL, which is managed for NASA by Caltech, address high school students. Prospective Applicants Explore Opportunities for Women at Caltech”. Caltech. Приступљено 8. 2. 2019. 
  28. ^ „Life on Mars”. Twig Education. 2017-06-06. Архивирано из оригинала 2018-05-19. г. Приступљено 8. 2. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Conway, Erik M. Exploration and Engineering: The Jet Propulsion Laboratory and the Quest for Mars (Johns Hopkins University Press, 2016) 405 pp.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Лабораторија за млазни погон на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лабораторија_за_млазни_погон&oldid=27558521”