Лавовска област

С Википедије, слободне енциклопедије
Лавовска област
Положај
Држава Украјина
Админ. центарЛавов
Највећи градЛавов, Дрогобич, Червоноград
Службени језикукрајински
ГувернерИрина Сех
Површина21,833 km2
Становништво2015.
 — број ст.2.534.945
 — густина ст.116.106,12 ст./km2
 — ISO 3166-2UA-46
Поштански број79-82ххх
Позивни број+380 32
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Лавовска област (укр. Львівська область) позната и по називу Лавовшчина (укр. Львівщина), област је која се налази у западном делу Украјине. Административни центар области је град Лавов.

Историја[уреди | уреди извор]

Лавовска област је формирана 4. децембра 1939. године као део Украјинске Совјетске Социјалистичке Републике. Њен стратешки положај у срцу средње Европе је проузроковало да се ова територија налази у саставу многих држава које су кроз историју стварале државе на тим просторима. Власт се смењивала од Великоморавске кнежевине, преко Кијевске Русије и заједнице Пољске и Литваније, до Аустроугарске и Пољске, чија је ова територија била све до 1939. године.

Ова област је постала део Совјетског Савеза по споразуму Рибентроп-Молотов. Због историјских околности које су се дешавале на овим просторима, ова област је била једна од најмање русификованих у Украјини, и велики део Хабзбуршког наслеђа је још увек видљиво.

Географија[уреди | уреди извор]

Територија Лавовске области је географски веома разноврсна. На југу се простиру Бескидски планински ланци, чији је највиши врх Пикуј (1408 метара). Северно се пружају реке Дњестар и Сан, и њихове котлине. У центру области се налазе планинске области богате сумпором. Ова област је прекривена густим шумама, а у одређеним деловима су веће површине обрадиве земље.

Административна подела[уреди | уреди извор]

Лавовска област је подељена на двадесет рејона и девет градова, који су у директној надлежности обласне власти.

Становништво[уреди | уреди извор]

Однос између броја мушкараца и жена је 48 према 52. Па националности 94,8 посто популације су Украјинци, 3,6% су Руси, а Пољаци чине 0,7% становништва.

Националност[1] 1989. 2001. Матерњи језик[2] 1989. 2001.
Украјинци 90,4% 94,8% Украјински језик 90,1% 95,3%
Руси 7,2% 3,6% Руски језик 8,8% 3,8%
Пољаци 1,0% 0,7% остали језици 1,1% 0,9%
Јевреји 0,4% 0,2%
Белоруси 0,5% 0,1%

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ National composition of population, State Statistics Committee of Ukraine
  2. ^ Linguistic composition of the population, State Statistics Committee of Ukraine

Спољашње везе[уреди | уреди извор]