Лаврентије Трифуновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лаврентије Трифуновић
Основне информације
Помјесна црква Српска православна црква
Епархија Епархија шабачка
Архијерејски чин Епископ
Титула Епископ шабачки
Начин обраћања Његово преосвештенство
Држава Застава Србије Србија
Сједиште Шабац
Године службе 2006.-
Претходник епархија настала поделом епархије шабачко-ваљевске
Претходна епархија Епархија шабачко-ваљевска
Године службе 1989. — 2006.
Претходник Јован Велимировић
Насљедник епархија подељена на шабачку и ваљевску
Претходна епархија Епархија западноевропска
Године службе 1973. — 1989.
Претходник епархија настала поделом епархије западноевропске и аустралијске
Насљедник Дамаскин (Давидовић)
Претходна епархија Епархија западноевропска и аустралијска
Године службе 1969.—1973.
Насљедник епархија подељена на западноевропску и аустралијско-новозеландску
Претходна епархија Архиепископија београдско-карловачка (Викарни епископ моравички)
Године службе 19671969.
Претходник Сава (Вуковић)
Насљедник Иринеј (Гавриловић)
Лични подаци
Световно име Живко Трифуновић
Датум рођења 27. јануар 1936.
Мјесто рођења Богоштица
Држава рођења Краљевина Југославија

Лаврентије (световно Живко Трифуновић, Богоштица код Крупња, 27. јануар 1936) епископ је шабачки.

Био је викарни епископ моравички од 1967. до 1969, затим епископ западноевропски и аустралијски од 1969. до 1973, затим епископ западноевропски од 1973. до 1989. и епископ шабачко-ваљевски од 1989. до 2006.

Биографија[уреди]

Рођен је у селу Богоштици код Крупња, област Рађевина, на дан Светог Саве 27. јануара 1936. године. Његово световно име било је Живко. Основну школу је завршио у Крупњу, а два разреда гимназије у Лозници, православну Богословију и Богословски факултет завршио је у Београду.

У чин јерођакона посвећен је 1958, а у чин јеромонаха 1961. године. Две године био је духовник Цркве Ружице на Калемегдану (Београд), после тога парохијски свештеник на Купресу. Две и по године био је професор Богословије у манастиру Крки и истовремено парох у Ивошевцима. У епископски чин изабран је 1. јуна 1967, а посвећен 16. августа 1967. у Саборној цркви у Београду. Од 1967. до 1969. године био је викарни епископ моравички у Београду.

Епископ[уреди]

Године 1969. године постављен је за епископа западноевропског и аустралијског и устоличен марта 1969. у Лондону. Пошто је створио услове за формирање нове епархије у Аустралији, постављен је за епископа у западну Европу. У Химелстиру у Немачкој основао је епархијски центар. Прво је откупио за Српску православну цркву једну већ саграђену цркву, ту је затим основао штампарију и издао дела Св. владике Николаја Велимировића и многе друге верске књиге. У то време дела владике Николаја нису могла бити штампана у тадашњој Југославији. Године 1985. у Лондону је венчао принца Александра Карађорђевића и принцезу Катарину.

После пуних двадесет година епископског стажа у дијаспори Свети архијерејски сабор Српске православне цркве изабрао га је 1989. године за епископа шабачко-ваљевског. Устоличен је у Шапцу 23. јула 1989. године. На том положају наследио је упокојеног епископа Јована Велимировића. Наставио је започету делатност свог претходника кроз мисионарску издавачку кућу „Глас Цркве“ Епархије шабачко-ваљевске, штампали су велики број књига, успоставили православну радио и тв станицу.

Посветио је велику пажњу обнављању и зидању нових цркава, основао је нови манастир Соко у подножју Соко града. У склопу ове његове задужбине налази се и музеј посвећен Св. владици Николају. Његовим залагањем пренете су мошти Св. владике Николаја из Америке у Србију 12. маја 1991. у манастир Лелић. Радио је на зближавању деце из дијаспоре са децом из Србије, у оквиру акције „Моба“ која се одржава сваке године почев од 2001. године.

У помоћ око манастира се придружила и Војска која је направила пут до манастира 2001. године, а генерал Небојша Павковић је отворио пут и унапредио поручника Бојић Ђорђа у чин капетана.

Епископ Лаврентије говори енглески, немачки и руски језик. Био је члан Светог архијерејског синода од 2002. до 2004. године.

Као представник и изасланик Српске православне цркве учествовао је на многим међуцрквеним састанцима и држао предавања и реферате. Уредник је листа „Православни мисионар“ (од 1998), а написао је и више чланака верско-поучне садржине.

На његов предлог Свети архијерејски сабор је на свом редовном заседању у мају 2006. поделио велику Епархију шабачко-ваљевску на две епархије: Шабачку са седиштем у Шапцу и Ваљевску са седиштем у Ваљеву. Од тада је господин Лаврентије шабачки епископ, а за ваљевског епископа постављен је Милутин Кнежевић, до тада аустралијско-новозеландски.

Завештао је органе јануара 2011. године у Лозници.[1] Сакупио је медицинску помоћ у Европи где је раније службовао као епископ, у виду кревета и апарата за дијализу за шабачку болницу 2012. године.[2]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]



Претходник:
Сава (Вуковић)
викарни епископ моравички
19671969.
Наследник:
Иринеј (Гавриловић)
Претходник:
-
епископ западноевропски и аустралијско-новозеландски
19691973.
Наследник:
Николај (Мрђа) (као епископ аустралијско-новозеландски) и Лаврентије (Трифуновић) (као епископ западноевропски)
Претходник:
Лаврентије (Трифуновић) (као епископ западноевропски и аустралијско-новозеландски)
епископ западноевропски
19731989.
Наследник:
Дамаскин (Давидовић)
Претходник:
Јован (Велимировић)
епископ шабачко-ваљевски
19892006.
Наследник:
Милутин (Кнежевић) (као епископ ваљевски) и Лаврентије (Трифуновић) (као епископ шабачки)
Претходник:
Лаврентије (Трифуновић) (као епископ шабачко-ваљевски)
епископ шабачки
2006.
Наследник:
-
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}