Лав Толстој

Из Википедије, слободне енциклопедије

(преусмерено са Лав Николајевич Толстој)

Лав Толстој
Толстојев портрет из 1887. који је насликао Иља Репин
Информације
Пуно име	Лав Николајевич Толстој
Датум рођења	9. септембар 1828.
Место рођења	Јасна Пољана, Руска Империја
Датум смрти	20. новембар 1910.
Место смрти	Астапово, Руска Империја
Дела
Најважнија дела	„Рат и мир“ „Ана Карењина“ „Детињство“

Гроф Лав Николајевич Толстој (рус. Лев Николаевич Толстой; 9. септембар 1828 — 20. новембар 1910) је био руски писац сврстан у највеће руске реалисте тога доба. Познат по свој два највећа дела Ана Карењина и Рат и мир; који сликају дубоку, психолошку и друштвену позадину Русије и њеног друштва у 19. веку.

Био је есејист, драматист, критичар и морални филозоф и поред свега пацифиста и левичар. Својим напредним, ненасилним идејама отпора утицао је на касније личности као што су Мартин Лутер Кинг и Ганди. Проглашен је за најбољег писца у последњих 200 година и то од стране 125 америчких и британских књижевника који су учествовали у анкети која је трајала више година.

[уреди] Рани живот

Рођен је у Јасној Пољани, Русија од оца Николаја Илича Толстоја и мајке Марије Николајевне (рођ. Воконски). Био је изданак једне од најзначајнијих руских грофовских породица, која је већ неколико векова Русији давала многе генерале, дипломате и писце.

Дуго година имао је туторе, али након смрти родитеља 1830. бригу о њему су преузели најближи рођаци. На Казањском Универзитету је студирао право и оријенталне језике, након што је 1844. напустио студије арапско-турске филологије. Убрзо и то напушта, подучавајући се самостално, а започиње и вођење дневника, који пише до краја живота. Дуго времена је проводио у Москви и Санкт Петербургу. Напуштајући сеоски живот, одлази у јужну Русију, где је његов брат служио у Кримском рату. Убрзо као добровољац започиње службу у војсци, и пише своје прво аутобиографско дело Детство (Детињство), што му је донело признање, али му је отворило пут у књижевне воде. Након повратка отвара школу у Јасној Пољни за сеоску децу и пише о прогресивним теоријама школовања.

[уреди] Рано стваралаштво и брак

Лав Толстој, портерет Иван Крамски, 1873.

Касније дело Отрочество (Дечаштво) као и претходно усредсређују се на психолошку и моралну карактеризацију хероја од његове десете до каснијих година. Приказују свежу, идиличну слику раног детињства, невиности и радости, али и приповедачеву опсервацију. 1855. појављују се Севастопољске приче, вероватно аутобиографско дело о младићу који је присиљен на војну службу (где је и сам Толстој учествовао у одбрани опкољеног Севастопоља).

Дана 23. септембра 1862. венчао је са Софијом Андрејевном Берс, кћерком московског физичара, с којом је имао тринаесторо деце, од које је петоро умрло у раној доби. Иако је жена из његових раних дневника дознала за бројне Толстојеве љубавне афере, што он није сакривао, имали су складан брачни однос и породичну срећу, што је њему омогућило несметано да ради на највећима делима.

[уреди] Критике и прихваћеност

Енглеска књижевница Вирџинија Вулф је тврдила да је Толстој највећи романописац свих времена. И сам Џејмс Џојс је записао :“Он није никад досадан, нити глуп, никад уморан, педантан или театралан.“Томас Ман је писао о Толстојевој безазлености:“Ријетко је радио као уметник, више као природњак.“Велику репутацију су му донели дела „Рат и мир“, „Ана Карењина“. Његова фикција састојала је се из покушаја напада на руско друштво, које је верно сликао, а и сам њему припадао. У делу „Козак“(1863) описује козачки живот и љубав једног аристократе, заљубљеног у сеоску девојку. Дело „Ана Карењина“ (1877) има за тематику живот узорне мајке и супруге у друштву лицимерја и високог племства, која разбија окове и против правила започиње живот са човјеком кога воли. На сасвим другој страни је лик Левина, сеоског властелина, који је у потрази за вером у Свевишњег и филозофским мотивима за живот. Он живи ради са сељацима, покушавајући да направи реформу њиховог постојећег стања.

[уреди] Смрт

Толстојева кућа, данас музеј, који садржи око 22.000 његових књига

Верује се да је Толстој умро од запаљења плућа у Астапову, на железничкој станици 1910. године, након што је усред зимске ноћи напустио дом. Имао је 82. године. Дуго је боловао, па су бригу о њему преузеле супруга и кћерке. На место смрти одмах су дошли лекари, дајући му инјекције морфија. Полиција је покушала да ограничи приступ посмртној церемонији, али хиљаде сељака је било у колони на његовој сахрани. Мада неки су и сами признали да је „неки аристократа преминуо“, тако се и испоставило да нису довољно знали животу и делу овог руског реалисте.

[уреди] Дела

Романи и новеле

Детињство (Детство [Detstvo]; 1852)
Дечаштво (Отрочество [Otrochestvo]; 1854)
Младост (Юность [Yunost']; 1856)
Породична срећа (новела, 1859)
Козаци (Казаки [Kazaki]; 1863)
Рат и мир (Война и мир [Voyna i mir]; 1865–1869)
Ана Карењина (Анна Каренина [Anna Karenina]; 1875–77)
Смрт Ивана Илича (Смерть Ивана Ильича [Smert' Ivana Il'icha]; novella, 1887)
Кројцерова соната (Крейцерова соната [Kreitserova Sonata]; 1889)
Васкрсење (Воскресение [Voskresenie]; 1899)
Хаџи - Мурат (Хаджи-Мурат [Khadzhi-Murat]; написано 1896–1904, издано 1912)

Кратке приче

Упад (1852)
Севастопољске приче (Севастопольские рассказы [Sevastopolskie Rasskazy]; 1855–56)
Иван глупак: Изгубљена прилика (1863)
Поликушка (1863)
Кавсаски затвореник (Кавказский Пленник [Kavkazskii Plennik]; 1872)
Путник: Прича једног коња (1864, 1886)
Колико је човеку потербно земље? (Много ли человеку земли нужно [Mnogo li cheloveku zemli nuzhno]; 1886)
Козак и радник (1895)
Отац Сергеј (Отец Сергий [Otets Sergii] (1898)