Лав V Јерменин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лав V Јерменин

Лав V Јерменин на златнику. На реверсу је приказан његов син и савладар Константин.
Лав V Јерменин на златнику. На реверсу је приказан његов син и савладар Константин.

Датум смрти 25. децембар 820.
Место смрти Цариград (Византија)
Порекло и породица

Лав V Јерменин (грч: Λέων Ε΄, убијен 25. децембра 820. године) био је византијски војсковођа, а затим и цар од 813. до 820. године. Остао је упамћен као покретач другог таласа иконоборства (815842).

Лав је потицао из војничке породице јерменског порекла и у младости се истакао као војсковођа узурпатора Вардана Турчина 803. године. Међутим, у одсудном тренутку пребегао је цару Нићифору I који га је у почетку наградио, а доцније протерао. Лав Јерменин је 811. опозван из изгнанства од стране новог владара Михаила I и поверена му је команда над темом Анатоликон. Након што је 813. Михаило I Рангабе претрпео тежак пораз у борби са бугарским каном Крумом, Лав и његови саборци су га натерали на абдикацију. Лав је тако заузео престо, а сумњичави патријарх Нићифор I га је натерао да потпише изјаву оданости култу икона.

Сем престола, Лав је наследио и рат са Бугарима. Цар је уговорио састанак са каном Крумом наводно да би два владара уговорили мировни споразум. Уместо преговора, Византинци су организовали атентат на Крума који се на крају ипак спасао. Бугари су тако опустошили Тракију, и, тек након Крумове смрти у пролеће 814, Лав је однео победу код Месембрије (данашњег Несебара на обали Црног мора). Нови кан Омуртаг је затим пристао на мир на 30 година и граница је утврђена линијом Једрене-Пловдив-Стара планина.

Победа над старим балканским противником дала је цару одрешене руке у погледу верске политике. Лав је 815. обновио иконоборачку политику и зарад тога је протерао вође иконофилске струје патријарха Нићифора I и игумана манастира Студион, Теодора. За патријарха је 1. априла 815. доведен лаик, Теодот I Мелисен који је убрзо сазвао синод на коме су одбачени канони Седмог васељенског сабора из 787и потврђене одлуке Иконоборачког сабора из 754. године.

Лав је покушао да води и династичку политику по узору на своје иконоборачке претходнике, цареве из Исавријске династије. Тако је свог најстаријег сина Симбатија 814. прогласио за савладара под владарски именом Константин. Међутим, Лавов положај био је угрожен сталним заверама. Крајем 820. године цар је притворио свог старог ратног друга Михаила Аморијца, заповедника царске гарде ескубитора. Михаило је ипак успео да побегне из тамнице, а његове присталице, прерушене у свештеничке и монашке одоре, су 25. децембра ушле у дворску капелу где су ликвидирале Лава V Јерменина усред божићне литургије. Женски чланови Лавове породице су послати у манастир, а четворица синова, укључујући и Симбатија, су кастрирани. Михаило II је постао нови цар који је основао наредну византијску династију - Аморијску династију.



Претходник:
Михаило I Рангабе
Византијски цареви

813 - 820

Наследник:
Михаило II Аморијац
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}
Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Лав V Јерменин