Лажно вишеслојан епител

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уздужан пресек кроз душник кичмењака - псеудостратификован трепљаст епител

Лажно вишеслојан епител (псеудостратификован епител) образују ћелије које се међусобно разликују по морфолошким и функционалним особинама због чега на први поглед ово ткиво изгледа лажно вишеслојно. У његовом образовању учествује најмање две, као код епитела јајовода, а највише четири врсте диференцираних ћелија, као што је то код епитела душника и танког црева.

Епител танког црева[уреди]

Образују га недиференциране изворне ћелије и четири типа диференцираних ћелија:

  • ентероцити или цревне апсорптивне ћелије, су цилиндричне епителске ћелије са бројним микроресицама на вршној овршини чије је једна од улога упијање (апсорпција) хранњивих материја из шупљине танког црева;
  • мукозне (пехарасте) ћелије код којих је горња половина куполасто проширена и снабдевена секреторним гранулама, а доња је сужена (облик пехара); овај облик није природан већ је последица фиксирања материјала јер тада долази до бубрења гранула што мења иначе цилиндричан облик ћелија; улога им је лучење гликопротеинског секрета који у додиру са водом ствара мукусни слој који штити и подмазује површину епитела црева;
  • Панетове ћелије (Paneth) имају овлик зарубљених пирамида и снабдевене су гранулама чији се секрет избацује у лумен црева где разлаже зидове бактерија чиме регулише цревну флору; немају способност митозе;
  • ентероендокрине ћелије су малобројне и производе полипептиде који регулишу варење хране на различите начине:

Епител душника[уреди]

Назива се још и псеудостратификован трепљаст епител јер најбројније ћелије овог епитела на вршној површини имају трепље.

Гради га четири врсте диференцираних ћелија:

  • трепљасте ћелије су цилиндричне и на вршној површини носе бројне трепље којима се мукусни слој заједно са удахнутим честицама потискује ка ждрелу (pharynx) и тиме штите дисајни органи;
  • мукозне ћелије луче секрет који чини мукусни слој који штити епителне ћелије и за њега се лепе честице прашине;
  • четкасте ћелије са бојним микроресицама на вршној површини; имају чулну улогу;
  • ендокрине ћелије излучују катехоламине и полипептидне хормоне.

Литература[уреди]

  • Милин Ј. и сарадници: Ембриологија, Универзитет у Новом Саду, 1997.
  • Пантић, В:Биологија ћелије, Универзитет у Београду, Београд, 1997.
  • Пантић, В: Ембриологија, Научна књига, Београд, 1989.
  • Поповић С: Ембриологија човека, Дечје новине, Београд, 1990.
  • Трпинац, Д: Хистологија, Кућа штампе, Београд, 2001.
  • Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995.
  • Шербан, М, Нада:Ћелија-структуре и облици, ЗУНС, Београд, 2001.

Спољашње везе[уреди]