Лазар Мојсов

ЛАЗАР МОЈСОВ
Лазар Мојсов
Датум рођења	19. децембар 1920.
Место рођења	Неготино, код Велеса,  Краљевина СХС
Датум смрти	25. август 2011. (91 год.)
Место смрти	Београд,  Србија
Супруга	Љиљана Мојсва
Професија	политичар
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Функција	председник Председништва СКЈ
Мандат	20. октобар 1980 — 20. октобар 1981.
Претходник	Јосип Броз Тито
Наследник	Душан Драгосавац
Функција друга	Савезни секретар иностраних послова СФРЈ
Мандат	1982 — 1984.
Претходник	Јосип Врховец
Наследник	Раиф Диздаревић
Функција трећа	председник Председништва СФР Југославије
Мандат	15. мај 1987 — 15. мај 1988.
Претходник	Синан Хасани
Наследник	Раиф Диздаревић
Одликовања

Др Лазар Мојсов (Неготино, код Велеса, 19. децембар 1920 — Београд, 25. август 2011), дипломата, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Македоније. Од 20. октобра 1980. до 20. октобра 1981. године обављао је функцију председника Председништва Савеза комуниста Југославије. Од 15. маја 1987. до 15. маја 1988. године обављао је функцију председника Председништва СФР Југославије.

Биографија

Лазар Мојсов рођен је 19. децембра 1920. године у Неготину код Велеса. Завршио је и стекао докторат на Правном факултету у Београду. Учествовао је у акцијама напредних студената.

Народноослободилачком покрету прикључио се 1941, а у Народноослободилачку борбу ступио је 1943. године. За време рата био је политички радник у Другој македонској бригади и при Главном штабу НОВ и ПО Македоније. Био је већник на Првом заседању Антифашистичког собрања народног ослобођења Македоније, одржаном 2. августа 1944. године.

После ослобођења био је на разним дужностима:

• јавни тужилац НР Македоније од 1948. до 1951. године
• директор Новинско-издавачког предузећа „Нова Македонија“
• амбасадор СФР Југославије у Совјетском Савезу и НР Монголији од 1958. до 1961. и у Аустрији од 1967. до 1969. године
• помоћник државног секретара за иностране послове
• директор Института за раднички покрет
• директор и главни и одговорни уредник Новинско-издавачког предузећа „Борба“
• амбасадор СФР Југославије у Уједињеним нацијама, Гвајани и Јамајки од 1969. до 1974. године
• председник Генералне скупштине Уједињених нација од 1977. до 1978. године
• председник Председништва Савеза комуниста Југославије од 20. октобра 1980. до 20. октобра 1981. године
• од 1974. заменик министра, а од 17. маја 1982. до 15. маја 1984. године министар иностраних послова СФР Југославије
• члан Председништва СФР Југославије од 1984. до 1989. године
• председник Председништва СФР Југославије од 15. маја 1987. до 15. маја 1988. године

Биран је за посланика Републичке и Савезне скупштине у више сазива. У Централни комитет Савеза комуниста Југославије биран је на Седмом и Осмом конгресу.

Бавио се новинарским и публицистичким радом. Нека од његових дела су „Бугарска радничка партија (комуниста) и македонско национално питање“ (1948.) и „Око питања македонске националне мањине у Грчкој (1954.). Био је предавач и писао је о међународним односима.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и већег броја југословенских одликовања.

Умро је у Београду и сахрањен у четвртак 25. августа 2011. године у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Литература

Портал СФРЈ Део искључиво посвећен СФР Југославији.

• Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.
• Македонска енциклопедија (књига друга). „МАНУ“, Скопље 2009. година.