Лактоза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лактоза
IUPAC име
Други називи Млепни шећер
4-O-β-D-galactopyranosyl-D-glucose
Идентификација
CAS регистарски број 63-42-3 YesY
PubChem[1][2] 6134
ЕЦ-број 200-559-2
MeSH Lactose
СМИЛЕС
Својства
Молекулска формула C12H22O11
Моларна маса 342.30 g/mol
Агрегатно стање бели чврсти материјал [3]
Растворљивост у води 21.6 g/100 mL
Опасност
EU-индекс није на листи



Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Лактоза је дисахарид који се састоји од молекула β-D-галактозе и β-D-глукозе који су везани преко β1-4 гликозидне везе.[4] Лактоза сачињава око 2-8% чврсте супстанце у млеку. Име долази од латинске речи за млеко, плус суфикс "-оза“ који означава шећере.

Варење лактозе[уреди]

Младунци сисара се хране млеком својих мајки. Како би га сварили, цревне ресице луче ензим назван лактаза (β1-4 дисахаридаза) и овај ензим дели молекул на две подјединице (глукозу и галактозу) због апсорпције.[5]

С обзиром да се лактоза појављује углавном у млеку, код већине врста, производња лактазе постепено престаје са сазревањем и тада она не може више да се метаболише. Овај губитак лактазе по сазревању дешава се и код већине људи. Међутим, многи људи пореклом из Европе, Средњег истока, Индије, као и Масаи народ из источне Африке, имају верзију гена за лактазу који није онемогућен након сазревања, и у многим од ових култура остали сисари као што су стока, козе и овце, музу се због млека.

Растворљивост[уреди]

8 g лактозе у 10 g [1]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  4. ^ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th ed.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 
  5. ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]