Лангдок

Из Википедије, слободне енциклопедије
Грб историјске провинције Лангдок, данас се користи као застава региона Средишњи Пиринеји

Лангдок (фр. Languedoc, оксит. Lengadòc) је некадашња француска провинција, која данас представља највећи део француског региона Лангдок-Русијон, део региона Средишњи Пиринеји и мали део региона Рона-Алпи. Површина Лангдока је 42.700 km². Налази се у средишњем делу јужне Француске. На западу излази на Лионски залив и реку Рона, док је на истоку река Гарона граница према Гаскоњи.

Историјски главни град Лангдока је Тулуз, а други већи градови су Монпеље, Ним, Нарбон, Сет и Безије.

Историја[уреди]

Средоземну обалу Лангдока су у антици насељавали Грци, Феничани и Римљани. Касније су овде стигли Вандали, Западни Готи и Сарацени.

Име провинције потиче од имена локалних дијалеката (фр. Langues d’oc).

У касном Средњем веку Лангдок је био центар религијског покрета катара. Католичка црква их је прогласила јеретицима и повела Катарски крсташки рат против њих. Тврђава Монсегур је важила за главни град катара и пала је после десетомесечне опсаде. У 17. веку изграђен је канал миди који преко Лангдока повезује Атлантик са Средоземним морем.

Економија[уреди]

Лангдок има дугу традицију узгајања винограда и производње вина. Хиперпроизводња вина је 1970их довела до проблема у Европској унији и лангдочким винима је наметнула репутацију јефтиних вина. Овај регион производи трећину грожђа које се обере у Француској. Гаји се још пиринач, воће и маслинке. У брдима се гаје овце и козе и производи сир. За приморски део Лангдока је карактеристичан риболов и туризам.

Спољашње везе[уреди]