Лантан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лантан (57La)
Ba - La - Ce
 
La
Ac  
 
 
La-TableImage.png

La,57.jpg

Општи подаци
Припадност скупу лантаноиди
група, периода  , 6
густина, тврдоћа 6146 kg/m3, 2,5
боја сребрнобела
Особине атома
атомска маса 138,9055 u
атомски радијус 195 (bd) pm
ковалентни радијус 169 pm
ван дер Валсов радијус без података
електронска конфигурација [Xe]5d16s2
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 18, 9, 2
оксидациони број 3
Особине оксида јако базни
Кристална структура хексагонална
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 1193 K (920 °C)
температура кључања 3.730 K (3457 °C)
молска запремина 22,39×10-3 m³/mol
топлота испаравања 414 kJ/mol
топлота топљења 6,2 kJ/mol
брзина звука 2.475 m/s (293,15K)
Остале особине
Електронегативност 1,10 (Паулинг)
1,08 (Алред)
специфична топлота 190 J/(kg*K)
специфична проводљивост 1,26×106 S/m
топлотна проводљивост 13,5 W/(m*K)
I енергија јонизације 538,1 kJ/mol
II енергија јонизације 1.067 kJ/mol
III енергија јонизације 1850,3 kJ/mol
IV енергија јонизације 4.819 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Лантан (La, лат. lanthanum) - је лантаноид IIIВ групе.[1][2] Име је добио по грчкој речи lanthanein што значи скривати се.

Заступљеност: лантан је заступљен у земљиној кори у количини од 32 ppm. Најбитинији минерали лантана су

  • монацит (Ce,La,Th,Nd,Y,Pr)PO4
    као и доста ређи минерал:
  • бастанезит (Ce,La,Nd,Y,Pr)CO3F

Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Литература[уреди]


Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Лантан