Ларнака
Из Википедија
Координате: 34° 55' 9" СГ Ш, 33° 37' 51" ИГД
Ларнака је град на југоисточној обали Кипра. Крај града се налази највећи међународни аеродром Кипра "Ларнака интернешнел Епорт". У античка времена Ларнака се звала Китион (или латински Citium) Библијско име Китим се користило за цели Кипар.
Има 72.000 становника (крајем 2001.) и представља значајно туристичко одредиште и другу луку по важности на Кипру. Северно од града налази се главна кипарска рафинерија нафте, а јужно је главни међународни аеродром Кипра. Град Ларнака познат је по прекрасном шеталишту уз обалу дуж којега се налази ред палми. Уз то шеталиште одвија се већина великих фестивала. Најзначајнији фестивал је фестивал потопа (катаклизмос), који се слави почетком лета уз серију културних догађаја у граду.
Чувени стоички филозоф Зенон потиче из Ларнаке, а тада Китиума. Кажу да је почео са стоичким изучавањима, када је изгубио све што је имао у једном бродолому. Чувени атински генерал Кимон погинуо је током обране Китијума у великој бици са персијским царем Ксерксом. Када је умирао наредио је да сакрију његову смрт док се битка не заврши. Чувена грчка певачица Ана Виши рођена је у Ларнаци.
Садржај |
[уреди] Историја
Ларнака је најстарији град на Кипру и позната је као Китион или Китиум. По предању прво насеље је основао Ноин праунук Китим. За разлику од других античких градова Кипра, које је становништво напуштало Ларнака је стално настањена од времена стварања града пре око 6.000 година.
Најранији налази су из Микенскога доба (око 1400. пне. до 1100. пне.) и изгледа да је била егејска колонија. Краљевину Китион основали су Грци Микењани у 13, веку пне. и тада је то била богата лука и важан центар трговине бакром. Из тога раздобља постоје киклопски зидови и комплекс микенских храмова.
Касније је ту била феничанска колонија на Кипру, да би још касније постала део хеленистичког света. Антички локалитет је на северном крају данашње Ларнаке. Китијум је у историјска времена био главни фенички центар на Кипру.
Откривен је споменик асиријског краља Саргона II, који говори да је Китијум био административни центар у време Асиријског протектората (709. пне.-668. пне.). За време јонске побуне Грка против Персије у 4. веку пне. Китијум је био лојалан Персији, па су га Атињани опседали 449. пне.
Ларнака је била на раскршћу цивилизација, па је привлачила мноштво посетилаца. Неки су долазили као колонизатори, други су долазили као трговци и освајачи или туристи. Византијски период Ларнаке је значајан по базилици светог Лазара из 9. века. Ларнака је 1973. имала 22.000 становника. Турска окупација северног Кипра је створила велику кризу, у којој је 200.000 Грка истерано из кућа на северном Кипру. У Ларнаку је дошло 40.000 избеглица.
[уреди] Занимљива места
Најзначајнија локација Ларнаке су рушевине старог Китијума. Најранији археолошки налази су из 13. века пне. Подручје су поново изградили ахајски Грци. На месту античког Китијума налазе се киклопске зидине.
Филозоф Зенон је рођен у Ларнаци 326. пне. Након студија филозофије у атини основао је школу стоичке филозофије. Његова мраморна биста краси данашњу ларнаку.
Близу међународнога аеродрома уи Ларнаци налази се Ларнака слано језеро. Током зиме се пуни водом и посећују га фламингоси од новембра до марта. Лети се осуши. Кроз историју се користило као место где се сакупљала сол, по којој је Ларнака била позната.
Црква светог Лазара је предивна православна црква саграђена на гробу светог Лазара, брата Марије и Марте. Око 890. нађен је његов гроб, на коме је писало, Лазар, Христов пријатељ.
Хала Султан Теке је муслиманско светилиште на 5 километара западно од Ларнаке. Ту се налази гроб Мухамедове помајке Ум Харам, која је погинула на том месту 647. приликом опсаде Ларнаке од стране Арапа. Ту је била сахрањена, а Турци су много касније ту саградили џамију.
Тврђаву Ларнака саградили су Турци 1625. Тврђава је данас музеј, а током лета двориште се претвара у позориште.
