Координате: 45° 31′ 60" СГШ, 15° 52′ 00" ИГД Ласиња је насељено место и седиште општине у Карловачкој жупанији, Хрватска. До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу бивше велике општине Вргинмост.
Становништво [уреди]
Општина Ласиња [уреди]
Број становника по пописима [уреди]
| Националност[1] |
2001. |
1991. |
1981. |
1971. |
1961. |
1953. |
1948. |
1931. |
1921. |
1910. |
1900. |
1890. |
1880. |
1869. |
1857. |
| бр. становника |
1.938 |
2.821 |
3.227 |
3.666 |
3.928 |
4.032 |
3.735 |
4.973 |
4.255 |
4.562 |
4.237 |
3.905 |
3.559 |
3.718 |
3.259 |
Настала из старих општина Вргинмост и Карловац. У 1869. и 1880. садржи део података Града Карловца.
Ласиња (насељено место) [уреди]
Број становника по пописима [уреди]
| Националност[1] |
2001. |
1991. |
1981. |
1971. |
1961. |
1953. |
1948. |
1931. |
1921. |
1910. |
1900. |
1890. |
1880. |
1869. |
1857. |
| бр. становника |
579 |
550 |
597 |
624 |
633 |
625 |
599 |
885 |
729 |
732 |
688 |
623 |
852 |
690 |
594 |
У 1900. садржи податке за бивша насеља Ласиња Горња и Ласиња Доња.
Национални састав [уреди]
| Националност[1] |
2001. |
1991. |
1981. |
1971. |
1961. |
| Хрвати |
543 (93,78%) |
516 (93,81%) |
548 (91,79%) |
602 (96,47%) |
612 (96,68%) |
| Срби |
18 (3,10%) |
6 (1,09%) |
13 (2,17%) |
10 (1,60%) |
19 (3,00%) |
| Југословени |
0 |
4 (0,72%) |
24 (4,02%) |
2 (0,32%) |
0 |
| остали и непознато |
18 (3,10%) |
24 (4,36%) |
12 (2,01%) |
10 (1,60%) |
2 (0,31%) |
| Укупно |
579 |
550 |
597 |
624 |
633 |
Историја [уреди]
Ласињска култура [уреди]
Ласињска култура је енеолитска култура која носи назив по локалитету Талијаново брдо у Ласињи. Распростирала се на подручју данашње Хрватске, Босне, Словеније и Аустрије и највећим делом у области око језера Балатон у данашњој Мађарској. Ласињска култура се развија истовремено са почетком костолачке културе. Крајем костолачке културе, у овој истој зони (приалпска зона северозападне Хрватске) развија се Рец-Гајари култура.
Будући да је откривено изузето мало металних предмета, култура је дефинисана на основу богатих керамичких налаза. Керамичке налазе ране фазе чине грубо посуђе, карактеристичног облика амфоре са дршкама постављеним изнад рамена посуде, са украсима од пластичних трака, отисцима прстију или жигом. Јавља се и фино посуђе, биконичног облика са језичастим апликацима (најчешће зделе на шупљој нози), прелазно посуђе које облицима одговара фином. Украси се раде убадањем или повлачењем тупим предметом. Орнамент је и рибља кост као и цик-цак линија. По отркивеним остацима материјалне културе, претпоставља се да су се носиоци Ласињске културе бавили претежно земљорадњом и сточарством
- Праисторија југословенских земаља, Енеолит, Сарајево, 1979—1986.
Привреда [уреди]
Култура и образовање [уреди]
- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
Референце [уреди]
- ^ а б в Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе [уреди]