Латинска унија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мапа земаља чланица Латинске уније

Латинска унија (фр. Union Latine; шп. Unión Latina; итал. Unione Latina; порт. União Latina; рум. Uniunea Latină; катал. Unió Llatina) је међународна организација састављена од земаља у којима се говоре неки од поменутих романских језика. Задатак Латинске уније је да промовише и шири заједничко наслеђе латино културе.

Латинска уније је основана 1954. године, потписивањем конституционог споразума у Медриду. Формално је призната као институција 1983. године.

Од тада, број чланова је порастао од 12 на 35 земаља на четири континента. Постоји више критеријума које једна земља треба да задовољи да би постала чланица ове уније.

Лингвистички критеријуми

  • Да је званични језик романски језик
  • Да је романски језик језик образовања
  • Да је романски језик језик медија и штампе

Лингвистичко-културални критеријуми

  • Постојање развијене књижевности на неком романском језику
  • Постојање штампе и публикација на неком романском језику
  • Постојање телевизијских станица са знатним бројем програма на романском језику
  • Постојање радио-станица са програмом који се емитује на неком романском језику и широким дометом

Културални критеријуми

  • Постојање директног или индиректног римског наслеђа које држава покушава да одржи путем наставе латинског језика
  • Образовање на другом страном романском језику, различитом од језика земље

Односи са другим латино земљама

  • Друштвена организација, нарочито на пољу судства, планирана и базирана на поштовању основник слобода и основних принципа људских права и демократије, толеранције и слободе култа.

Земље чланице[уреди]

Следеће земље су чланице Латинске уније, распоређене на четири континента:

Шпански језик

Аргентина* | Боливија | Чиле | Колумбија | Костарика | Куба | Доминиканска Република | Еквадор | Салвадор | Шпанија | Филипини | Гватемала | Екваторијална Гвинеја | Хондурас | Мексико | Никарагва | Панама | Парагвај | Перу | Уругвај | Венецуела

Француски језик

Обала Слоноваче | Француска | Хаити | Монако | Сенегал

Италијански језик

Италија | Ватикан* | Сан Марино

Португалски језик

Ангола | Бразил | Зеленортска острва | Гвинеја Бисао | Мозамбик | Португал | Сао Томе и Принципе | Источни Тимор

Румунски језик

Молдавија | Румунија

Каталонски језик

Андора

(*) Стални посматрачи

Званични језици Латинске уније су шпански, француски, португалски, италијански, румунски и каталонски. Прва четири језика се користе у свакодневном раду Уније, и сви текстови опште дифузије морају бити преведени на та четири језика.

Спољашње везе[уреди]