Лаура Баси

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лаура Баси

Laura Bassi oval portrait.jpg

Општи подаци
Датум рођења 31. октобар 1711.
Место рођења Болоња (Италија)
Датум смрти 20. фебруар 1778.
Место смрти Болоња (Италија)
Рад
Поље физика

Лаура Марија Катарина Баси Верати (итал. Laura Maria Caterina Bassi Veratti; Болоња, 31. октобар 1711Болоња, 20. фебруар 1778) је била италијански научник и прва жена која је званично држала предавања на неком факултету у Европи.

Биографија[уреди]

Баси је рођена у имућној породици, а отац адвокат јој је омогућио приватно образовање из различитих области. Између осталог, изучавала је логику, метафизику, филозофију, хемију, хидраулику, математику, механику, алгебру, геометрију, и класичне и модерне језике (грчки, латински, француски и италијански). У периоду од 1714. до 1731. године часове филозофије и метафизике држао јој је Гаетано Такони (Gaetano Tacconi), универзитетски професор који је био и приватни лекар породице Баси. Захваљујући Таконију који је увео Баси у академске кругове Болоње, запазио ју је кардинал Просперо Ламбертини (Prospero Lambertini) који је дуги низ година давао подршку њеном научном раду, са циљем промоције саме Болоње као правог места за стицање знања.

У својој двадесет првој години Баси је постављена за професора анатомије на Универзитету у Болоњи, већ следеће, 1732. године постала је члан Академије научног института, а 1733. године постављена је за руководиоца катедре за филозофију. На самом почетку, због тога што није приличило жени да држи предавање у учионици пуној мушкараца, могућности за професуру су јој биле ограничене, те је само повремено држала предавања, у ситуацијама када су у публици биле присутне и жене. Удала зе 1738. године за колегу, Ђузепеа Вератија (Giuseppe Veratti), са којим је имала осморо деце (по неким изворима и више). После тога, била је у могућности да редовно држи предавања код куће, а 1739. године њена молба упућена Универзитету са захтевом за више предавачких обавеза и већом платом је, захваљујући ургирању Ламбертинија и његових пријатеља, била испуњена, те је постала најплаћенији професор болоњског Универзитета, што јој је омогућило средства за набавку потребне опреме за извођење експеримената.

Баси је највише занимала Њутновска физика из које је држала предавања пуних 28 година. Била је једна од кључних особа за увођење Њутнових идеја физике и природне филозофије у Италију. За живота је објавила 28 радова, већи део из области физике и хидраулике, иако није написала ниједну књигу.

Кардинал Ламбертини, који је 1740. године постао папа Бенедикт XIV, основао је 1745. године групу од 25 елитних научника познатих под именом Бенедетини (Benedettini, по папином имену). Баси је вршила јак притисак да је прогласе чланом групе, што је изазвало различите реакције осталих академика, од отворене подршке до јасног противљења. Упркос свему, постала је једина жена припадник те групе.

У својој 65 години, 1776. године, постављена је за шефа катедре експерименталне физике при Научном институту, док је њен муж био асистент предавач. Умрла је две године касније.

Спољашње везе[уреди]