Легова латинизација

С Википедије, слободне енциклопедије

Легова латинизација је начин транскрипције за мандарински кинески језик. Први је почео да га користи синолог из 19. века Џејмс Лег. Ову латинизацију је заменила Вејд-Џајлсова, која је и сама углавном замењена пинјином. Легова латинизација се још увек може наћи у Леговом широко доступном преводу Ји Ђинга, те у неким изводним радовима као што је Алистер Кроулијева верзија Ји Ђинга.

Легова латинизација користи следеће сугласнике:

f h hs k kh k kh l m n ng p ph r s sh sz t th w y z z з зh з z

И користи следеће самогласнике:

a â ă e ê i î o u ui û ü

Самогласници такође постоје са разним двоструким самогласницима, укључујући:

âi âo âu eh ei ih ui

Карактеристике Легове латинизације укључују:

  • Коришћење слова „h“ да назначи аспирацију (тако да што се пише у пинјину као „pi“ и Вејд-Џајлсу као „p'i“, у Леговом систему се пише „phî“),
  • Коришћење ћирилчно/фрактурно слово „з“ које се разликује од „z
  • Коришћење укошених сугласника који се разликују од њихових нормалних облика.

Упоређивање речи у Леговој латинизацији са истим речима у Вејд-Џајлсовом систему показује да су разлике често мале али не-систематске, тако да је тешка директна корелација латинизација.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]