Легова латинизација

Из Википедије, слободне енциклопедије

Легова латинизација је начин транскрипције за мандарински кинески језик. Први је почео да га користи синолог из 19. века Џејмс Лег. Ову латинизацију је заменила Вејд-Џајлсова, која је и сама углавном замењена пинјином. Легова латинизација се још увек може наћи у Леговом широко доступном преводу Ји Ђинга, те у неким изводним радовима као што је Алистер Кроулијева верзија Ји Ђинга.

Легова латинизација користи следеће сугласнике:

f h hs k kh k kh l m n ng p ph r s sh sz t th w y z z з зh з z

И користи следеће самогласнике:

a â ă e ê i î o u ui û ü

Самогласници такоће постоје са разним двоструким самогласницима, укључујући:

âi âo âu eh ei ih ui

Карактеристике Легове латинизације укључују:

• Коришћење слова „h“ да назначи аспирацију (тако да што се пише у пинјину као „pi“ и Вејд-Џајлсу као „p'i“, у Леговом систему се пише „phî“),
• Коришћење ћирилчно/фрактурно слово „з“ које се разликује од „z“
• Коришћење укошених сугласника који се разликују од њихових нормалних облика.

Упоређивање речи у Леговој латинизацији са истим речима у Вејд-Џајлсовом систему показује да су раулике често мале али не-систематске, тако да је тешка директна корелација латинизација.

[уреди] Спољашње везе

• ((en)) Лег транскрипција хексаграмским именима у Ји Ђингу—уз облицима Вејд-Џајлса и пинјина