Леда (митологија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили појам из астрономије, погледајте чланак Леда (сателит).

Леда, (грч. Λέδα; лат. Leda) је у грчкој митологији била кћерка етолског краља Тестија, сина бога рата Ареса и жена Тиндареја.[1][2]Мајка Хелене, Кастора и Полидеука

Митологија[уреди]

Краљ Тиндареј је упознао Леду док је био у посети код њеног оца Тастија, који му је понудио гостопримство након што га је краљ Хипоконт прогнао из Спарте. Леда се Тиндареју допала на први поглед јер је била божански лепа, а како се и Леди се допао краљ Тиндареј они су брзо склопили брак.[1]

Када је Херакле у двобоју убио краља Спарте Хипокронта, стекли су се услови да се Тиндареј врати у Спарту. У Спарти, у оближњем Амиклу, Леда је родила четворо деце:

Леда и лабуд
Пол Сезан

Постоје неколико верзија о Леди и њеној деци, али без обзира на верзије, њена деца су постала значајне личности у грчкој митологији.

Када није могао да је освоји, а Зевс се заљубио у Леду, он се преобратио у лабуда и бацио јој се у наручје да би се заштитио од орла који га је прогањао - орао је била богиња Афродита која је прогањала Зевса.

Зевс је обљубио Леду у сну, а касније, исте те ноћи Леда је водила љубав и са својим мужем Тиндарејом. Тако су настала два јаја из којих су се излегли Хелена, Клитемнестра и Кастор и Полидеук.

Ледина деца, у зависности ко им је био отац, су била смртна и бесмртна. По неким су причама Кастор и Полидеук бесмртни као богови, по другима - Хомерова Илијада - смртници. Већина се извора ипак слаже да су Хелена и Полидеук били бесмртни, а Клитемнестра и Кастор смртни.

Одраз у уметности[уреди]

Тако као је то је лепота привлачила Зевса исто тако је привлачила и уметнике. Познате су многе слике са ваза и рељефи на њима.

  • скулптура „Леда са лабудом“ је римска копија по Тимотеу (4. век п. н. е.) данас у Капитолском музрју у Риму
  • рељеф „Леда са Зеусом промењеним у лабуда“ на Криту у Ираклијском музеју
  • од нововековних дела то је слика „Леда са четири детета у природи“ од Јакопа да Понторма (1540. године у Фиренци)
  • слика од Коређа[2] „Леда са лабудом“ (око 1525. године) на тврђави у Прагу а касније у Немачкој

Референце[уреди]

  1. ^ а б Bohové a hrdinové antických bájí, Vojtěch Zamarovský, Mladá fronta Praha 1965.
  2. ^ а б Priručni slovnik naučni ČS Akademia vied, Praha 1966.

Литература[уреди]

  • Bohové a hrdinové antických bájí, Vojtěch Zamarovský, Mladá fronta Praha 1965
  • Priručni slovnik naučni ČS Akademia vied, Praha 1966

Спољашње везе[уреди]