Лела Марковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Лела Марковић
Лични подаци
Пуно имеЛела Марковић
Датум рођења(1971-03-03)3. март 1971.(53 год.)
Место рођењаПризрен, СФРЈ
Књижевни рад
Најважнија делаСрпски Јерусалиме,
Калдрмом ка југу,
Шта је љубав,
Бајке за лаку ноћ,
Заветне песме,
Призрене стари,
Призренски поменик,
Ткачи сребра,
Давид и Голијат и још 19 старозаветних прича у стиху за децу.
Награде1. награда Књижевног друштва „Запис“
ДОСИТЕЈЕВО ПЕРО
плакета „Симо Матавуљ“

Лела Марковић (Призрен, 3. март 1971) српска је књижевница. Основну и средњу школу завршила је у Призрену, а дипломирала је на Правном факултету у Београду. Члан је Удружења књижевника Србије - Књижевног друштва Косова и Метохије и секретар Друштва пријатеља манастира Свети Архангели код Призрена.

Сарадник Православног мисионара духовно-путописним прилозима од 2015–2018. године [1] и новина Српске патријаршије Православље од 2018–2020. године. [2] Члан је Одбора за обнову Цркве Светог Пантелејмона у Призрену[3][4] и Цркве Светог Николе (Рајкове) у Призрену.[5] Творац је идејног решења едукативних друштвених игара за децу које производи Beoplast export import d.o.o.[6] из Београда: "Православни празници", "Путевима Светог Саве"[7], "Игра у џунгли", "Алиса"[8], "Пут кроз земљу Недођију", "Златокоса"[9], "Пут око света", "Закопано благо"[10]; аутор је серије стихованих бојанки истог произвођача и творац идејног решења друштвене игре за децу "Свети Сава"[11] коју производи Продукцијска кућа Чувари из Београда. Текстописац је више снимљених новокомпонованих песама.

Библиографија[уреди | уреди извор]

Аутор је књига поезије и прозе:

  • У потрази за собом 1997.г, издавач Дом културе Призрен, ID 53189132.
  • Епилог 1999.г, издавач Дом културе Призрен, ID 72654348.
  • Српски Јерусалиме 2001.г, издавач к.клуб «Јесењин», Београд. ID 89902604.
  • Срце ми лута севером 2002.г, издавач Удружење текстописаца за музичко стваралаштво, Београд. ISBN 978-86-902619-1-8
  • Калдрмом ка југу 2004.г, издавач Савез југословенских књижевника у отаџбини и расејању – САЈКОР, Београд. ISBN 978-86-83689-15-6
  • Радосница 2005.г, издавач Емпиреј, Београд. ISBN 978-86-84501-15-0
  • Шта је љубав 2006.г, издавач ЈП ПТТ саобраћаја „Србија“-КУД „Ђока Павловић“. ISBN 978-86-7038-061-5
  • Бајке за лаку ноћ 2008.г, издавач „Мали Немо“. ISBN 978-86-7972-026-9
  • Срменица 2008.г, издавач Аутор & Књижевна академија. ISBN 978-86-911993-0-2
  • Призрене стари 2012.г, приређивач са Радмилом Стојковић Кнежевић, издавач НИЈП Панорама и Друштво књижевника Косова и Метохије. ISBN 978-86-7019-293-5
  • Заветне песме 2013.г, издавач Граматик. ISBN 978-86-6135-036-8
  • Призренски поменик, 2015.г, хрестоматија о познатим Призренцима, ауторско издање, ISBN 978-86-918997-0-7COBISS.SR 216145164
  • Призрен царски град - Српско историјско православно наслеђе, 2016.г, Туристички каталог (на пет језика), приређивач, издавач: Влада Републике Србије, Канцеларија за Косово и Метохију&Општина Призрен.
  • Ткачи сребра 2016.г, издавач: Аутор&Друштво пријатеља манастира Свети Арханђели код Призрена. ISBN 978-86-918997-1-4
  • Давид и Голијат и још 19 старозаветних прича у стиху за децу 2017.г, издавач: Аутор&Друштво пријатеља манастира Свети Арханђели код Призрена. ISBN 978-86-918997-2-1
  • Шта то песму мори сонетни венац са Ђорђем Чукаловићем, 2017.г, издавач: Аутори&Друштво пријатеља манастира Свети Арханђели код Призрена. ISBN 978-86-918997-3-8
  • Читај како су написали (поезија за децу), 2018.г, издање аутора. ISBN 978-86-918997-4-5
  • Краљ Петар Први у Призрену 2018.г, издавач: Аутор&Друштво пријатеља манастира Свети Арханђели код Призрена. ISBN 978-86-918997-5-2
  • Небеско платно 2019.г, издавач: Граматик, Београд. ISBN 978-86-6135-148-8
  • Good Night Fairy Tales 2020.г. (ств. насл. изворника: Бајке за лаку ноћ), издање аутора за територију Републике Србије, ISBN 978-86-918997-6-9.
  • Good Night Fairy Tales, 2020.г, издавач Amazon-Kindle Direct Publishing, ISBN-10: 869189976Х.
  • Богородица Љевишка у песмама,2020.г, приређивач са Радмилом Кнежевић, издање аутора, ISBN 978-86-918997-7-6.
  • Дилбер Тута Јоргушова, издање аутора. 2022. ISBN 978-86-918997-8-3.
  • Обликовање, издање аутора 2023. ISBN 978-86-918997-9-0
  1. ^ „Православни мисионар: 344”. 31. 07. 2015. Приступљено 13. 10. 2022. 
  2. ^ „Православље новине Српске Патријаршије број 1237-1238, 1-15. август 2019. године.”. Српски Сион. 04. 08. 2019. Приступљено 13. 10. 2022. 
  3. ^ „Мисија има разних али се само неке везују концима за небо”. СПОНА Српско културно информативни центар. 14. 01. 2021. Архивирано из оригинала 13. 10. 2022. г. Приступљено 13. 10. 2022. 
  4. ^ „Основан Одбор за обнову Цркве Св. Пантелејмона у Призрену”. 30. 06. 2020. Приступљено 13. 10. 2022. 
  5. ^ „VELIKA AKCIJA NA KOSMETU: Počela obnova srpske svetinje u Prizrenu!”. 15. 01. 2021. Приступљено 13. 10. 2022. 
  6. ^ „Beoplast export import d.o.o.”. Приступљено 14. 10. 2022. 
  7. ^ „ДРУШТВЕНА ИГРА ПУТЕВИМА СВЕТОГ САВЕ”. Приступљено 14. 10. 2022. 
  8. ^ „ДРУШТВЕНА ИГРА АЛИСА”. Beoplast export import d.o.o. Приступљено 14. 10. 2022. 
  9. ^ „ДРУШТВЕНА ИГРА ЗЛАТОКОСА”. ФИЈОМИ. Приступљено 14. 10. 2022. 
  10. ^ „ДРУШТВЕНА ИГРА ЗАКОПАНО БЛАГО”. БАЈКОЛИНО. Приступљено 14. 10. 2022. 
  11. ^ „Друштвена игра Свети Сава”. Епархија шумадијска. Архивирано из оригинала 13. 10. 2022. г. Приступљено 14. 10. 2022. 

Добитник књижевних награда:

  • Награда суботичког фестивала поезије ЗЛАТНИ ПЕСНИЧКИ СУСРЕТ за модерну песму 2002.[1];
  • 3. награда Сцене Црњански, Београд, за поетски циклус ШТА ЈЕ ЉУБАВ, 2004.[2];
  • 1. награда Књижевног друштва „Запис“ 2004., ЗАПИСОВИ ЛИРСКИ КРУГОВИ Горњи Милановац,
  • ДОСИТЕЈЕВО ПЕРО, 2. награда највећег на свету - жирија дечје публике ДОСИТЕЈ, за 2008.годину, у категорији за млађи школски узраст, књизи БАЈКЕ ЗА ЛАКУ НОЋ, (библиотеке града Београда, библиотеке „Доситеј Обрадовић“, Организације пријатељи деце и Центра за културу Вождовац).[3][4]
  • 2. награда „Књижевни прелудијум“ 2015., у категорији поезије, Књижевна омладине Србије.[5];
  • Плакета „Симо Матавуљ“ Удружења књижевника Србије у знак посебног признања за књижевни рад, 2017,[6] [7].

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ КњигаИнфо.Фестивал поезије на Палићу., Приступљено 6. 12. 2011.
  2. ^ BooksGoogle.III награда на конкурсу., Приступљено 6. 12. 2011.
  3. ^ Град Београд. Додељене награде на конкурсу дечје критике „Доситејево перо”., Приступљено 5. 12. 2011.
  4. ^ Студио Б.Dodeljene nagrade na konkursu dečje kritike „Dositejevo pero”. Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), Приступљено 5. 12. 2011.
  5. ^ Косрбије. [мртва веза][мртва веза], Приступљено 23. 3. 2016.
  6. ^ НИЈП Јединство.[1], Приступљено 21. 12. 2017.
  7. ^ „Додељена вредна признања нашим књижевницима”. 12. 12. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Mомир Ћетковић: Крхко бивство у „Епилогу“ Леле Ставретовић, приказ, Сцена Црњански, бр. 3/2002, Београд, стр. 12;
  • Миодраг Д. Игњатовић: Од срме саткана повесница, приказ књиге “Срменица“, Сцена Црњански, бр. 24/2010, Београд, стр. 20;
  • Ненад Радош: Калдрмом ка југу, приказ, Сцена Црњански, бр. 24/2010, Београд, стр. 23;
  • Милица Бакрач: Призрене стари, антологија, приказ, Православље, Београд, бр.1103;
  • Луција Ђурашковић: Призрене стари, антологија, приказ, Стремљења, НИЈП Панорама, Београд, 2013, стр. 149;
  • Снежана С. Башчаревић: Призрен у песмама, (Организација хронотопа у одабраним примерима из антологије „Призрене стари“), Тематски зборник од водећег националног значаја, Институт за српску културу, Приштина – Лепосавић, 2013. године, стр. 133-139;
  • Снежана С. Башчаревић: Град, човек и Бог – три мотива у антологији „Призрене стари“, приказ, Црквене студије, Центар за црквене студије, Универзитет у Нишу, Центар за византијско-словенске студије, Међународни центар за православне студије, бр. 11/ 2014, Ниш, 2014, стр. 549;
  • Гордана Симеуновић: Богата шкриња града који се чува, приказ антологије „Призрене стари“, Мајдан, бр. 2/2015, Костолац, април-јун 2015, стр. 110-111;
  • Миодраг Д. Игњатовић: Призренски сентимент, приказ, Књижевне новине, бр. 1224-25, април/мај, Београд, 2014, стр 17;
  • Горан Лабудовић Шарло: Златне нити поезије, приказ "Заветних песама", Савременик, бр. 216-218, Београд, 2014, стр. 139-141;
  • Славица Ђукић: Старински умилна и родољубива поезија Леле Марковић - Заветне песме, Јединство, 3. фебруар 2014;
  • Ђорђе Јевтић: Вредна књига о духовном сјају царскога града, приказ хрестоматије “Призренски поменик“, Стремљења, НИЈП Панорама, Београд, март 2016, стр. 129;
  • Милован Богавац: Књига о призренским незаборавницима, приказ хрестоматије "Призренски поменик", Српски књижевни лист, април, мај и јун 2016. стр. 25;
  • Голуб Јашовић: О новој књизи Леле Марковић и о српским народним говорима у роману "Ткачи сребра", приказ, Стремљења, НИЈП Панорама, Београд, јун 2017, стр. 176;
  • Славица Јовановић: "Ткачи сребра" Леле Марковић, приказ, Стремљења, НИЈП Панорама, Београд, јун 2017, стр. 172;
  • Радмила Грујић: Теолошки осврт на тему љубави у роману "Ткачи сребра" Леле Марковић, приказ, Теолошки погледи, 3/2017, Београд, стр. 485-498;
  • Славица Ђукић: Молитвени бол песника - Шта то песму мори, сонетни венац Леле Марковић и Ђорђа Чукаловића, Јединство, 5. новембар 2017;
  • Славица Ђукић (Мила Мутавџић, Радмила Грујић): О врлини на савремен начин - Нова збирка песама за децу Леле Марковић "Читај како су написали" , Јединство, 23. јул 2018;
  • Синиша Костић: Књига о боравку краља Петра Првог у Призрену прави бисер у трагању за српском историјом , Патриот, 6. мај 2019;
  • Славица Ђукић: Захвалност српским ратницима и завичају, нова књига Леле Марковић, "Краљ Петар Први у Призрену", Јединство, 1. април 2019;
  • Славица Ђукић: Поезија која позива на духовну трпезу, "Небеско платно" Леле Марковић, Јединство, 2. октобар 2019;
  • Радмила Грујић: Небеско платно - о песмама Леле Марковић, приказ, Православни мисионар, 370/2019, Београд, стр. 56-58;
  • Иван Лаловић: Ода круни - захвалност Призрену, о књизи "Краљ Петар Први у Призрену", Стремљења, НИЈП Панорама, Београд, октобар 2020. стр. 265;
  • Милица Ј. Дејановић: Дијалектизми у роману Ткачи сребра Леле Марковић, Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Косовска Митровица, 2020, стр. 153-167;
  • Мср Љиљана Дражић: Ми те пером обнављамо, Летопис Матице српске, год.198, април 2022, књ. 509, св. 4, Матица српска, Нови Сад, април 2022.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]