Леополд Кронекер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Леополд Кронекер

Leopold Kronecker.jpg
{{{опис_слике}}}

Општи подаци
Датум рођења 7. децембар 1823.
Место рођења Лигниц (Пруска)
Датум смрти 29. децембар 1891.
Место смрти Берлин (Немачка)
Рад
Поље Математика
Институција Берлински универзитет
Студенти Георг Кантор
Курт Хензел

Леополд Кронекер (нем. Leopold Kronecker; Лигниц, 7. децембар 1823Берлин, 29. децембар 1891) био је немачки математичар и логичар који је сматрао да аритметика и анализа морају да буду засноване на „целим бројевима“, тврдећи да је "Бог направио целе бројеве; све остало је дело човека" (Bell 1986, стр. 477). Ово је ставило Кронекера у опозицију неких математичких дела Георга Кантора, Кронекеровог студента (cf. Davis (2000), pp. 59ff). Кронекер је био студент и доживотан пријатељ Енрста Кумера.

Биографија[уреди]

Леополд Кронекер је рођен у Лигницу у Пруској (сада Легница, Пољска). Године 1845, Кронекер је написао своју дисертацију на Универзитету у Берлину на тему теорије бројева, посебно формулишући јединице у одређеним пољима алгебарских бројева. Петер Густав Дирихлет му је био наставник.

Пошто је дипломирао, Кронекер је управљао поседом и бизнисом свога ујака, не радећи на математици читавих осам година. У својим мемоарима из 1853. године о решивости алгебарских једначина, Кронекер је продужио рад Евариста Галоа везан за теорију једначина. Прихватио је да буде професор на Универзитету у Берлину 1883. године.

Кронекер је такође допринео концепту непрекидности, реконструишући облик ирационалних бројева у реалним бројевима. У анализи, Кронекер је одбацио дефиницију непрекидне, нигде диференцијабилне функције свог колеге, Карла Вајерштраса. У раду објављеном 1850. године, О решавању опште једначине петог реда, Кронекер је решио квинтну једначину примењујући теорију група.

По Кронекеру су име добили Кронекерова делта, Кронекеров производ, Кронекер-Веберова теорема у теорији бројева, Кронекер-Капелијева теорема у линеарној алгебри и Кронекерова лема.

Конекер је умро 29. децембра 1891. године у Берлину. Сахрањен је на гробљу Светог Матојса Крихофа у Шененбергу у Берлину, близу Густава Кирхофа.

Литература[уреди]

Примарна:

  • 1887. "On the concept of number" in Ewald, William B., ed., 1996. From Kant to Hilbert: A Source Book in the Foundations of Mathematics, 2 vols. Oxford Uni. Press: 947-55.
  • Jean van Heijenoort (1967), From Frege to Godel: A source Book in Mathematical Logic. 1879-1931, Harvard University Press, Cambridge, Mass. ISBN 0-674-32449-8 (pbk.)

Секундарна:

Спољашње везе[уреди]