Леополд Лојка

Из Википедије, слободне енциклопедије

Леополд Лојка (чеш. Leopold Lojka; 18851926) је био возач кола у којима се налазио аустроугарски надвојвода Франц Фердинанд у тренутку атентата на њега у Сарајеву 1914.[1]

Лојка је рођен 1885 у граду Знојмо у јужној Моравској у Аустроугарској монархији (данас део Републике Чешке). Постао је професионални возач у служби Франца, грофа Хараха, аустроугарског племића и блиског пријатеља наследника аустроугарског трона, надвојводе Франца Фердинанда.

Сарајевски атентат[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Сарајевски атентат
1911 Gräf & Stift Double Phaeton у коме је Леополд Лојка возио надвојводу Франца Фердинанда у тренутку атентата.

Лојка је пратио свог послодавца и надвојводу на њиховом путу у Сарајево 28. јуна 1914. где је служио као Фердинандов шофер. Убрзо након што су напустили војне бараке где је Фердинанд вршио смотру локалног царског гарнизона, припадник Младе Босне, Недељко Чабриновић, је бацио бомбу на аутомобил. Међутим, бомба се одбила од ауто, експлодирала испод наредног аутомобила у колони и повредила неколико војника и окупљених грађана.

Упркос противљењу своје супруге, Софије, Фердинанд је након пријема у његову част одлучио да посети рањене војнике у болници. Одлучено је да колона аутомобила до болнице иде измењеном трасом како би се избегао центар града. Међутим, Лојка ниј ебио обавештен о промени трасе, и погрешно је скренуо у једну уличицу. Када је увидео да је погрешио, кренуо је у рикверц. Ово се дешавало у близини уличне продавнице хране испред које се налазио још један атентатор Младе Босне, Гаврило Принцип. Када је уочио Фердинандов аутомобил, Принцип је потрчао ка њему држећи свој модел 1910 7,65 mm FN Браунинг. Када га је Лојка видео, покушао је да убрза возило, али је стопалом промашио папучицу гаса. Тада је Принцип упуцао надвојводу Франца Фердинанда у вратну вену и убио га. У стомак погодио и његову супругу, Софију, која је такође умрла. На суђењу је Принцип изјавио како му је била намера да убије Оскара Поћорека, а не њу.[2]

Након атентата, Лојка је имао задатак да пошаље три телеграма: аустроугарском цару Францу Јозефу, немачком цару Вилхелму II, и деци надвојводе Франца Фердинанда. Такође је био сведок на суђењу припадницима Младе Босне.

Каснији живот[уреди]

Лојку је са 400.000 круна наградио аустроугарски цар Карл I, а он је тај новац користио да отвори крчму у Брну.

Умро је у Брну 1926. Од његове смрти, улога возача аутомобила Франца Фердинанда је често погрешно приписивана 'Францу Урбану'.

Литература[уреди]

  • Dedijer, Vladimir. The Road to Sarajevo, Simon and Schuster. New York, 1966 OCLC 400010

Напомене[уреди]

  1. ^ [1] Time Magazine Milestones
  2. ^ Dedijer p 346