Лео Биргер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лео Биргер

Лео Биргер
Лео Биргер

Општи подаци
Датум рођења 13. септембар 1879.
Место рођења Беч (Аустроугарска)
Датум смрти 6. октобар 1943.
Место смрти Њујорк (САД)
Рад
Поље Патологија, Урологија, Хирургија
Институција Монт Синаи у Њујорку
Познат по Биргерова болест
Напомене Страствени музичар[1]

Лео Биргер (нем. Leo Buerger; Беч, 13. септембар 1879Њујорк, 6. октобар 1943), је био аустријско-амерички патолог, хирург и уролог. који се бавио истраживањем у области бактериологије, патологије васкуларних болести, опште хирургије и урологије.

Лео Биргер је био страствени љубитељ музике и музицирања, а његова прва супруга била је концертна пијанисткиња. [1]

Животни пут[уреди]

Рођен је у Бечу, али након годину дана, 1880. његова породица се сели у САД. Школовање започиње у Њујорку а затим наставља у Чикагу и Филаделфији. Године 1897. уписао је колеџ у Њујорку, а затим и студије медицине. Биргер 1901. завршава студије медицине на Универзитету Колумбија у Њујорку.

Свој радни век као лекар започео је у болници Ленокс Хил (19011904) а затим на хируршко-патолошком одељењу болнице Монт Синаи (19041905).

Биргер затим као волонтер одлази на рад у хируршку клинику у Вроцлаву и студијске посете клиникама у Бечу и Паризу.

Од 1907. до 1920. ради као патолог и хирург у болници Монт Синаи у Њујорку, а нешто касније ради и у још неколико других болнице у граду (болници Давид Бет, болници у Бронксу, Болници у Бруклину, итд.).

Биргер 1917. добија место професора урологије у Њујорку у Њујоршкој медицинској поликлиници, и на тој дужности остаје до 1930. Онда преузима катедру на Медицинском Еванђелистичком колеџу у Лос Анђелесу где се задржава јако кратко. Поново се враћа у Њујорк и свој рад наставља у приватној пракси.

Дело[уреди]

Биргеров научни рад је врло разноврстан и углавном је из области бактериологије, васкуларне патологије, опште хирургије и урологије.

Он 1905, развија методу за фиксирање пнеумокока и испитује начин преноса тих бактерија између људи и извора заразе. У 1908. даје опис цистоскопа, који након 35 година постаје стандардни инструмент Америчких уролога. Биргер развија и усавршава и уретероскопију. Ова техничка помагала омогућавала су уклањање камена из мокраћних путева и мокраћне бешике, тумора бешике и постављање дијагнозе болести мокраћних путева. Захваљујући његовој методи, дијагнозе су се могле поставити раније, па се и правовременије приступало оперативним захватима. Осим тога, он развија и успешну методу артериовенозних (графт) шантова.

Као патолога, Биргера посебно интересују тумори као што су саркоми, папиломи и карциноми.

Има велику заслугу у изучавању периферне оклузивне болести и за време његовог рада у болници Монт Синаи, Лео Биргер је од 1906. до 1908. стекао основна знања о модерним васкуларним болестима екстремитета.

Биргер 1908. представља главни резултат свога рада, истраживање из области болести крвних судова; "Тромбоангиитис облитеранс" на састанку Удружења америчких лекара у Вашингтону, у коме наводи да је тромбоангиитис облитеранс „спонтана пресенила гангрена." У овом раду, Биргер приказује патолошки налаз код 11 ампутираних удова, Јевреја, оболелих од ове болести. У његову част ова болест добија скраћени назив Морбус Биргер (Morbus Buerger).[2]

Сам или у сарадњи са другим ауторима објавио је више од 160 чланака у разним научним часописима.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б Friedrich C. Luft, MD, Franz Volhard Clinic, Charité Campus-Buch, HELIOS Klinikum, Leo Buerger (1879-1943) revisited., Am J Med Sci. 2009 Apr;337(4):287.
  2. ^ Buerger L. Thromboangiitis obliterans: a study of the vascular lesions leading to presenile gangrene. Am J Med Sci. 1908;136:567–580.

Литература[уреди]

  • A. Бирч: Лео Биргер, 1879-1943. Practitioner 211 (1973) 823
  • G. W. Kaplan: Leo Buerger (1879–1973). In: Invest Urol. 11 (1974) 342–3
  • Buerger L. The circulatory disturbance of the extremities: including gangrene, vasomotor and trophic disorders. Philadelphia, Saunders; 1924.

Библиографија[уреди]

  • Thrombo-Angiitis Obliterans: A study of the vascular lesions leading to presenile spontaneous gangrene. Am J Med Sci 136 (1908) 567
  • The pathology of the vessels in cases of gangrene of the lower extremities due to so-called endarteritis obliterans. Proc NY Pathol Soc 8 (1908) 48
  • Circulatory Diseases of the Extremities. 1924