Лепра

Из Википедије, слободне енциклопедије

Лепра или губа (од гр. λέπι, рибље крљушти) је хронична инфективна болест позната од античког доба. Позната је и као Хансенова болест. Изазива је бактерија Mycobacterium leprae, која се данас може успешно третирати антибиотицима. Пошто лекови нису доступни сиромашном становништву у земљама у развоју, Међународна федерација антилепрзоних друштава (ILEP) им помаже у лечењу оболелих. Време инкубације ове болести траје од пар месеци до 40 година. Лепра није јако заразна болест. За њено преношење потребан је дуготрајан контакт са оболелим.

Двадесетчетворогодишњак оболео од лепроматозне лепре (слика из 19. века)
Случајеви инфекције лепром у свету 2003.

Ова болест још није искорењена, али је ограничена по распрострањености и под контролом. Највећи број случајева оболелих од лепре данас постоји у Индији и Мјанмару. Лепра је здравствени проблем још у Африци (Мозамбик, Танзанија) и Бразилу. Годишње се региструје 230.000 до 270.000 нових случајева у свету (стање 2008).

Симптоми лепре варирају у великој мери од пацијента до пацијента. Главни симптом је одумирање нерава и промене на крвним судовима услед згушњавања крви. Оболели губе осећај за хладно, топло и бол. Последица овога да се оболели често повређују и инфицирају, а да не осећају потребу за лекарским третманом, што доводи до тешких инфекција, инвалидитета или смрти. Лепра не убија директно, већ је морбидитет последица ових секундарних инфекција.

Варијанте лепре су:

  • неиздиференцирана лепра
  • туберкулоидна лепра
  • лепроматозна лепра
  • гранични случајеви

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Лепра


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).