Летопис Мађара

Из Википедије, слободне енциклопедије
Прва страна манускрипта
Мапа Средње Европе пре доласка Мађара према хроници „Дело Мађара“. Мапу је израдио мађарски историчар Др. Шандор Марки.

Дело Мађара (лат. Gesta Hungarorum) је хроника о раној историји Мађара, писана од стране Magister P, који је у литератури познат као Анонимни (лат. Anonymous). О њему шта се зна је само оно што је записао:„Верни слуга краља Беле“. И то не даје пуно података јер је имао могућности да служи неколико краљева под именом Бела. “Дело Мађара“ је написано око 1200. године и садржај је мешавина традиционалног усменог предања и старијих писаних извора, хроника.

Настанак[уреди]

Споменик Анонимног у замку Вајдахуњад (Vajdahunyad)

Хроника је писана као литерарни рад базиран на сличним радовима западноевропских хроника, које су тада биле у моди.

Садржај[уреди]

У “Делу” су описане све важне личности тог времена, њихове везе са владајућим династијама Краљевине Мађарске и припадници владарске династије Арпадовића са својим савезницима. Такође је описана и улога Арпада у насељавању Мађара на данашње просторе Карпатског базена и Панонске низије у 10. веку.

“Дело Мађара“ је мешавина чињеница и информација које се не могу потврдити другим изворима. Наводи из неких делова ове хронике су контрадикторни са информацијама које се могу наћи у немачким хроникама а поједина имена су произашла из назива локалних топонима. Међутим доста садржаја има директну везу са ранијим изворима о насељавању Мађара на просторе Карпатског базена.

Главни извор контрадикторности је помињање постојања

  1. владара Влаха и Словена, Гелоа,
  2. владара Видина и Баната, Глада
  3. владара области од реке Тисе према Трансилванији, Менуморута

Постојање ових владаре је побијано од стране неких историчара из Мађарске и Словачке, док су насупрот тога други историчари (румунски, мађарски, српски) ову тврдњу “Дела” подржали.

Чињеница која је највише утицала на испитивање веродостојности ове хронике је навод да су Кумани били међу староседеоцима Трансилваније, а они су по историјским подацима дошли 150. година после Мађара. У ствари по неким другим изворима Анонимус је тадашње Печењезе, назвао Куманима, пошто су говорили сличан језик и живели на истој територији.

Аутор[уреди]

Хипотезе о идентитету мистериозног аутора Магистра П (лат. Magister P) укључују:

  • Бележник и саветник мађарског краља Беле III (1172-1196), данас је то опште прихваћено.
  • Саветник мађарског краља Беле II (1131-1141), Петрус (Petrus) који је 1124. био и саветник претходног краља Стефана II.
  • Петар Поша (Péter Pósa), босански бискуп.

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Летопис Мађара