Летопис Мађара

Из Википедије, слободне енциклопедије
Прва страна манускрипта.

Дело Мађара (лат. Gesta Hungarorum) је хроника о раној историји Мађара, писана од стране аутора потписаног као Magister P, који је у литератури познат и као Анонимни (лат. Anonymous). Оно што се о њему зна је само ово што је записао: „Верни слуга краља Беле“. Ни то не даје пуно података јер је имао могућности да служи неколико краљева под именом Бела. “Дело Мађара“ је написано око 1200. године и садржај овог дела је мешавина традиционалног усменог предања и старијих писаних извора, хроника.

Настанак[уреди]

Хроника је писана као литерарни рад базиран на сличним радовима западноевропских хроника, које су тада биле у моди.

Садржај[уреди]

Споменик Анонимном у замку Вајдахуњад (Vajdahunyad).

У “Делу” су описане све важне личности тог времена, њихове везе са владајућим династијама Краљевине Угарске, као и припадници владарске династије Арпадовића са својим савезницима. Такође је описана и улога Арпада у насељавању Мађара на данашње просторе Карпатског (Панонског) басена и Панонске низије у 10. веку.

“Дело Мађара“ је мешавина потврђених историјских чињеница и информација које се не могу потврдити другим изворима. Наводи из неких делова ове хронике су контрадикторни са информацијама које се могу наћи у немачким хроникама а, према неким мишљењима, поједина имена која се помињу у делу су произашла из назива локалних топонима. Међутим велики део садржаја има директну везу са ранијим изворима који помињу насељавање Мађара на просторе Карпатског басена.

Мапа Средње Европе пре доласка Мађара према хроници „Дело Мађара“. Мапу је израдио мађарски историчар Др. Шандор Марки.
Војводства Салана и Глада у Бачкој и Банату, према тумачењу Летописа Мађара.

Главно спорно питање хронике је помињање постојања одређених локалних владара, као:

  1. владара Влаха и Словена, Гелоа,
  2. владара Видина и Баната, Глада,
  3. владара области од реке Тисе према Трансилванији, Менуморута.

Постојање ових владара је оспорено од стране неких историчара из Мађарске и Словачке, док су, насупрот томе, други историчари (румунски, мађарски, српски) валидност ових тврдњи “Дела” подржали.

Чињеница која је највише утицала на испитивање веродостојности ове хронике је навод да су Кумани били међу староседеоцима Трансилваније, а они су по прихваћеним историјским подацима дошли на ове просторе 150. година после Мађара. По неким мишљењима, Анонимус је тадашње Печењезе назвао Куманима, пошто су говорили сличан језик и живели на истој територији.

Аутор[уреди]

Хипотезе о идентитету мистериозног аутора Магистра П. (лат. Magister P) укључују тврдње да је овај аутор могао бити:

  • Бележник и саветник мађарског краља Беле III (1172—1196) - данас је ово гледиште опште прихваћено,
  • Саветник мађарског краља Беле II (1131—1141), Петрус (Petrus) који је 1124. био и саветник претходног краља Стефана II,
  • Петар Поша (Péter Pósa), босански бискуп.

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]