Леукемија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Леукемија је тумор ћелија крви и коштане сржи, који настаје услед неконтролисаног размножавања ћелија крви и њихових претходника у коштаној сржи. Овај тумор настаје најчешће из белих крвних зрнаца (леукоцита) и њихових претходника, али може настати из осталих ћелија крви. У крви и коштаној сржи оболелих од леукемије може се наћи мноштво незрелих леукоцита, док је концентрација осталих нормалних ћелија крви: црвених крвних зрнаца (еритроцита), крвних плочица (тромбоцита) и здравих белих крвних зрнаца обично смањена.

Садржај

[уреди] Подела

  • На основу брзине настанка симптома леукемије се деле на акутне и хроничне.
  • На основу броја леукоцита у крви на: леукемичне, сублеукемичне и алеукемичне.

Код леукемичних је обично број измењених белих крвних зрнаца масивно повећан у крви. Сублеукемичне леукемије се карактеришу нормалним или благо повећаним бројем леукоцита у крви, док се код алеукемичних не могу наћи туморске ћелије у крви, али их зато има у коштаној сржи.

[уреди] Симптоми

Услед разможавања туморских ћелија у коштаној сржи, оне потискују здраве ћелије из којих настају остале крвне ћелије. Услед тога долази до:

  • анемије, чији су симптоми обично слабост, замарање, бледа боја коже, срчане тегобе...

Услед инфилтрације здравих органа малигним ћелијама јављају се и симптоми попут увећања слезине, лимфних жлезда и јетре. Могу се јавити још и болови у костима, оток и крварење десни услед нагомилавања туморских ћелија, промене на кожи, главобоље и парезе кранијалних живаца због нагомилавања туморских ћелија у ликвору (лат. Meningeosis leucaemica). Ови симптоми су различито изражени код различитих типова леукемија.

[уреди] Најбитнији типови

[уреди] Акутне леукемије

За више информација погледајте Акутне леукемије

Акутне леукемије се карактеришу наглим почетком и брзим развојем болести. Од симптома се најзаступљенији знаци инсуфицијенције коштане сржи (анемија, тромбоцитопенија, инфекције). Постоје две врсте акутних леукемија:

Чини око 80% леукемија одраслих. Настаје из мијелоидне лозе крвних ћелија, најчешће из гранулоцитне. Учесталост је око 3/100.000 становника годишње. Претежно су старује особе оболеле.

Ова форма се најчешће среће код деце, око 80%. Учесталост је око 1/100.000 становника годишње. Настаје из Б-лимфоцита и Т-лимфоцита.

[уреди] Хроничне леукемије

Развија полако у току година и деценија, тече прогресивно. Симптоми су у почетку благи и обично у виду повећања слезине, лимфних чворова...Најчешће се среће код старијих људи. Такође постоје два облика.

Убраја се у мијелопролиферативне поремећаје. Учесталост је око 1/100.000 становника годишње.

Убраја се у нон-Хоџгинове лимфоме (енгл. Non-Hodgin lymphoma). Учесталост је око 2-3/100.000 становника годишње. Потиче најчешће од зрелих Б-лимфоцита.

[уреди] Узрок

Узрок леукемија је у већини случајева непознат. У настанку ове болести учествују генетски фактори и фактори спољапње средине.

[уреди] Генетски фактори

Пацијенти са Дауновим синдромом (тризомија 21. хромозома) имају знатно већи ризик да оболе од акутне лимфатичне леукемије од здравих људи. Такође у скорије време је откривен читав низ хромозомских аберација које су повезане са појавом леукемија.

[уреди] Фактори спољашње средине


[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе


[уреди] Литература

  • H.Renz-Polster S.Krautzig J.Braun Basislehrbuch Innere Medizin Urban&Fischer ISBN 3-437-41052-0


     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D1%83%D0%BA%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0“
Направи књигу