Леукемија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Леукемија
лат. Leukaemia
Класификација и спољашњи ресурси

Размаз коштане сржи болесника са претходником Б-ћелија акутне лимфоцитне леукемије
ICD-10 C91.-C95.
ICD-9 208.9
ICD-O 9800-9940
DiseasesDB 7431
MeSH D007938

Леукемија (грч. λευκος, „леукос-бело“ ; αιμα, „аимо-крв“), је малигнитет ћелија крви и коштане сржи, који настаје услед неконтролисаног размножавања ћелија крви и њихових претходника у коштаној сржи. Ова болест настаје најчешће из белих крвних зрнаца (леукоцита) и њихових претходника, али може настати из осталих ћелија крви. У крви и коштаној сржи оболелих од леукемије може се најчешће наћи мноштво незрелих леукоцита (бласти).

Подела[уреди]

  • Леукемије се деле на акутне (до 20% бласти у аспирату костне сржи) и хроничне (преко 20%)
  • На основу броја леукоцита у крви на: леукемичне, сублеукемичне и алеукемичне.

Код леукемичних је обично број измењених белих крвних зрнаца масивно повећан у крви. Сублеукемичне леукемије се карактеришу нормалним или благо повећаним бројем леукоцита у крви, док се код алеукемичних не могу наћи туморске ћелије у крви, али их зато има у коштаној сржи.

Симптоми[уреди]

Услед разможавања туморских ћелија у коштаној сржи, оне потискују здраве ћелије из којих настају остале крвне ћелије. Услед тога долази до:

  • анемије, чији су симптоми обично слабост, замарање, бледа боја коже, срчане тегобе...

Услед инфилтрације здравих органа малигним ћелијама јављају се и симптоми попут увећања слезине, лимфних жлезда и јетре. Могу се јавити још и болови у костима, оток и крварење десни услед нагомилавања туморских ћелија, промене на кожи, главобоље и парезе кранијалних живаца због нагомилавања туморских ћелија у ликвору (лат. Meningeosis leucaemica). Ови симптоми су различито изражени код различитих типова леукемија.

Најбитнији типови[уреди]

Акутне леукемије[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Акутне леукемије

Акутне леукемије се карактеришу наглим почетком и брзим развојем болести. Од симптома се најзаступљенији знаци инсуфицијенције коштане сржи (анемија, тромбоцитопенија, инфекције). Постоје две врсте акутних леукемија:

Чини око 80% леукемија одраслих. Настаје из мијелоидне лозе крвних ћелија, најчешће из гранулоцитне. Учесталост је око 3/100.000 становника годишње. Претежно су старује особе оболеле.

Ова форма се најчешће среће код деце, око 80%. Учесталост је око 1/100.000 становника годишње. Настаје из Б-лимфоцита и Т-лимфоцита.

Хроничне леукемије[уреди]

Развија полако у току година и деценија, тече прогресивно. Симптоми су у почетку благи и обично у виду повећања слезине, лимфних чворова... Најчешће се среће код старијих људи. Такође постоје два облика.

Убраја се у мијелопролиферативне поремећаје. Учесталост је око 1/100.000 становника годишње.

Убраја се у нон-Хоџгинове лимфоме (енгл. Non-Hodgin lymphoma). Учесталост је око 2-3/100.000 становника годишње. Потиче најчешће од зрелих Б-лимфоцита.

Узрок[уреди]

Узрок леукемија је у већини случајева непознат. У настанку ове болести учествују генетички фактори и фактори спољашње средине.

Генетички фактори[уреди]

Пацијенти са Дауновим синдромом (тризомија 21. хромозома) имају знатно већи ризик да оболе од акутне лимфатичне леукемије од здравих људи. Такође у скорије време је откривен читав низ хромозомских аберација које су повезане са појавом леукемија.

Фактори спољашње средине[уреди]

Види још[уреди]

Галерија[уреди]

Патохистолошки налаза код неких облика леукемије

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Литература[уреди]


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).