Лешак (Лепосавић)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Лешак (вишезначна одредница).
Лешак

Лешак.jpeg

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Косова и Метохије Косово и Метохија
Управни округ Косовскомитровачки
Општина Лепосавић
УНМИК Лепосавић
Становништво
Положај
Координате 43°10′00″N 20°44′34″E / 43.1667, 20.7428
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 558 m
Лешак на мапи Србије
{{{alt}}}
Лешак
Лешак на мапи Србије
Остали подаци


Координате: 43° 10′ 00" СГШ, 20° 44′ 34" ИГД

Лешак је градско насеље у општини Лепосавић на Косову и Метохији. Површина катастарске општине Лешак где је атар насеља износи 1.331 ha. Седиште је месне заједнице Лешак. Први писани помен о Лешку је из 1395. године, када је српска кнегиња Милица, жена кнеза Лазара, приложила ово село светогорском манастиру Светог Пантелејмона. Налази се на десној страни реке Ибар, 10 km северно од Лепосавића, на надморској висини од 455 метара.

Насеље има повољан саобраћајно-географски положај, јер се налази на Ибарској магистрали и железничкој прузи Београд-Краљево-Скопље. У ближој околини села је старо српско гробље и остаци цркве „Борјани“ која је законом заштићена као историјски споменик.

Назив насеља вероватно потиче од имена биљке леска (лешник - листопадни густ грм чији се изданци употребљавају у плетарству, дрво у столарству и резбарству, а плодови у исхрани). У Лешку, варошици индустријског типа, подигнуте су стамбене зграде са зеленим површинама око њих и асфалтним стазама. На темељима старе цркве,коју је саградио учитељ Петко Ракочевић 1925. године , после земљотреса 1980. године, у Лешку је сазидана нова црква посвећена Успењу Богородице.

У време када је Лешак центар истоимене општине, од 1955. до 1959. године, почео је да поприма улогу административно-управног, здравственог, привредног, трговинског, културно-просветног и школског центра.

У Лешку постоји фабрика делова, компоненти и машина” Лола” у саставу Холдинг компаније “Иво Лола Рибар”. У насељу има 23 трговинска радње са мешовитом робом, а постоји и 12 занатских радњи.

У Лешку постоји Месна канцеларија, биоскоп, библиотека, основна осморазредна школа, привремено измештена средња Пољопривредна школа и Пољопривредни факултет из Приштине. Постоји и здравствена станица и две апотеке, ветеринарска станица, дечји вртић и пошта са 1124 телефонска прикључка.

Демографија[уреди]

  • попис становништва 1948: 578
  • попис становништва 1953: 690
  • попис становништва 1961: 1041
  • попис становништва 1971: 1319
  • попис становништва 1981: 1672
  • попис становништва 1991: 1852

У селу 2004. године живи 2180 становника и броји 534 домаћинстава. Данашње становништво чине родови: Радосављевићи, Пешаковићи, Вукадиновићи, Бошковићи, Богдановићи, Милутиновићи, Ђоровићи, Стојановићи, Јездићи, Вучак, Лазићи, Дудићи, Кошанин, Џодићи, Лукићи, Виријевићи, Станисављевићи, Стојановићи, Питулић, Тасић, Зечевић, Граце, Богојевић, Кнежевићи, Шијаковићи, Перићи, Нешковићи, Чеперковићи, Цукићи, Раденковићи, Станковићи, Јеремићи, Јаковљевићи, Мијајловићи, Јовановићи, Биорац, Михајловић, Спасојевић, Ђорђевићи, Јеленићи, Кадићи, Вулетићи

У засеоку Кратина живе родови: Павловићи, Лазовићи, Ђоровићи, Јаснићи, Михаиловићи, Вукадиновићи- Бишевци, Рајовићи .

У засеоку Засеље живе родови: Михајловићи, Јосовићи, Јоковићи

У засеоку Премовићи живе родови: Премовићи.

У засеоку Камен живе родови: Раковићи, Марковићи, Шљивићи, Пешићи, Нешовићи, Симовићи, Вукашиновићи, а има и ромских родова : Николићи, Јовановићи, Ристићи, Јаћимовићи, Богдановићи.