Либијска пустиња

Из Википедије, слободне енциклопедије
Либијска пустиња
Либијска пустиња
Администрација
Држава Застава Либије Либија
Застава Египта Египат
Застава Судана Судан
Географија
Површина 1.100.000 km2
Ширина 1.000 km
Дужина 1.100 km
Тип шљунковито-каменита пустиња
Природне одлике
Максимална висина ~ 1.000 m
Минимална висина -133 m (Катара)
Минерални ресурси нафта, гас
Демографија
Насеља Сива, Гахла, Јагбуб, Ел Фајум

Либијска пустиња је афричка пустиња која се налазу на северном и источном делу пустиње Сахара и обухвата југозападни Египат (где се назива Западна пустиња), источну Либију и северозападни Судан. Заузимајући површину од око 1.100.000 km², она је готово исте величине као Индијски потконтинент. Квадратног је облика и простире се око 1.100 km од истока на запад и 1.000 km од севера ка југу.

Физичка географија[уреди]

Ова пустиња је претежно шљунковита и стеновита, а насељава је номадски народ Сенуси. Најдоминантније животињске врсте су пешчане змије и скорпиони.

Гребени и дубоке депресије постоје у неким деловима пустиње, а ни једна река ни поток не протиче овом пустињом. Пустињски плато Jilf al Kabir има надморску висину од око 1.000 метара, за разлику од непрекидне територије плочастог камења прекривеног слојевима хоризонталних наслага седимента, који ствара огроман раван плато.

Има седам значајних депресија у Либијској пустињи, и све се сматрају оазама, изузев највеће, Катаре, где је вода слана. Ограничена пољопривредна производња, присуство неких природних ресурса, и стално насеља се налазе у других шест удолина, које имају свежу воду којом их снабдева Нил или локални извори. Оаза Сива, близу либијске границе и западно од Катаре, је изолована од остатка Египта али се у њој живот одржао још од давнашњих времена.

Друге велике оазе су Сива, Гахла и Карга у Египту о Јагбуб у Либији и све заједно чине топографски ланац који се шири од оазе Ал Фајум (која се назива и Долина Фајум) а налази се 60 km југозападно од Каира а затим на југ до оаза Бахрија, Фарафира и Дахила, пре него што се дође до највеће оазе, Хариџа. Слано језеро, Биркат Карун, које је у давна времена отицало у Нил, на северу досеже до оазе Ал Фајум. Вековима је слатка вода артешких бунара у оази Ал Фајум омогућавала гајење биљака на наводњаваном терену површине преко 1.800 квадратних km.

Најважније географске особине Либијске пустиње[уреди]

Депресија Катара[уреди]

Депресија Катара, друга најнижа тачка у Африци је величине око 15.000 кв. km (отприлике величине Конектиката и Роуд Ајланда), и налази се дубоко испод нивоа мора (најнижа тачка је 133 метара испод нивоа мора). Ретко насељена депресија Катара је покривена глиновитим тлом, сланим мочварама и сланим језерима..

Пешчана мора[уреди]

У Либијској пустињи постоје три пешчана мора с динама високим до 110 m. Она покривају око 25% пустиње:

Литература[уреди]

  • Almásy, L. and Lozach, J. 1936. Récentes explorations dans le Désert Libyque (1932–1936) (Recent explorations in the Libyan Desert, 1932–1936). Société royale de géographie d'Égypte, 97 p.
  • Almásy, L. 1942. Unbekannte Sahara: Mit Flugzeug und Auto in der Libyschen Wüste (The unknown Sahara: By airplane and auto in the Libyan Desert). Leipzig: F.A. Brockhaus, 215 p.
  • Bagnold, R.A. 1931. Journeys in the Libyan Desert, 1929 and 1930. The Geographical Journal 78(1):13–39; (6):524–533.
  • Bagnold, R.A. 1933. A further journey through the Libyan Desert. The Geographical Journal 82(2):103–129; (3):211–213, 226–235.
  • Bagnold, R.A. 1935. Libyan Sands: travel in a dead world. London: Travel Book Club, 351 p.
  • Forbes, R. 1921. Secret of the Sahara: Kufara. New York: George H. Doran, 356 p.
  • Hassanein Bey, A.M. 1924. Crossing the untraversed Libyan Desert. The National Geographic Magazine 46(3):233–277.
  • Hassanein Bey, A.M. 1925. The Lost Oases: Being a narrative account of the author's explorations into the more remote parts of the Libyan Desert and his rediscovery of two lost oases. 363 p.
  • Hoskins, G.A. 1837. Visit to the Great Oasis of the Libyan Desert. London, 341 p.
  • Rohlfs G. 1875. Drei Monate in der Libyschen wüste (Three months in the Libyan Desert). Cassel: Verlag von Theodor Fischer, 340 p.
  • Scholz, J.M.A. 1822. Travels in the countries between Alexandria and Parætonium, the Libyan Desert, Siwa, Egypt, Palestine, and Syria, in 1821. London, 120 p.
  • Scott, C. 2000. Sahara Overland: A route and planning guide‎. Trailblazer Publications, 544 p.
  • St. John, B. 1849. Adventures in the Libyan Desert and the Oasis of Jupiter Ammon. London: John Murray, 244 p.
  • Zittel, K.A. von. 1875. Briefe aus der libyschen Wüste (Letters from the Libyan Desert). München.

Спољашње везе[уреди]