Ливено гвожђе

Из Википедије, слободне енциклопедије

Ливено гвожђе је легура хемијског елемента жељеза (гвожђа) са високим уделом угљеника (> 2%) и силицијума (углавном > 1,5%), а по правилу садржи и друге елементе попут мангана, хрома и фосфора.

Ливено гвожђе има густину од приближно 7.200kg/m³ и температуру топљења од приближно 1150 °C. Због високог садржаја угљеника, ливено гвожђе се не може ковати као челик.

Ливена гвожђа се деле на сива где се угљеник издваја према стабилном систему у облику графита и бела где се угљеник издваја метастабином трансформацијом у облику цементита.

Најједноставнија и најраспрострањенија легура гвожђа је обични сиви лив или ливено гвожђе са ламеларним графитом. Нодуларни лив или ливено гвожђе са нодуларним графитом је легура гвожђа у којој се специјалним третманом са магнезијумом постиже да се графит издваја у облику нодула - кугли. Нешто новијег датума су вермикуларни лив или ливено гвожђе са вермикуларним ("црвастим") графитом и разне врсте аусферитног дуктилног гвожђа (АДИ). Посебну класу ливеног гвожђа чини темперовани лив који очверћава метастабилно а графит се издваја термичком обрадом жарења.

Нелегирано ливено гвожђе се најчешће топи у куполној пећи, висококвалитетне сорте гвожђа се топе у индукционим или електролучним пећима.


Спољашње везе[уреди]