Лигула

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лигула код љуља.

Лигула у ботаници означава карактеристичан језичак кончастог изгледа на граници лисног рукавца, односно стабла и лисне плоче код трава (Gramineae). Код неких врста као што су ђиповина (Chrysopogon gryllus) и трозупка (Danthonia decumbens), лигуле нема (редукована је), већ се уместо ње налазе длачице. Постојање или изостанак лигуле, као и њен облик и дужина могу бити важна карактеристика при идентификацији биљака.[1]

Примери[уреди]

врста српски назив дужина лигуле (mm) изглед
Agrostis stolonifera бела пузава росуља 2-4,
дужа је од ширине листова
дугуљаста и на врху назубљена
Alopecurus pratensis лисичји репак преко 4,
једнако дуга и широка
дуга и тупа,
ређе кратка и одсечена
Anthoxanthum odoratum мирисавка до 2 тупа, често назубљена или расцепана
Briza media сузица до 1 широко округласта
Cynosurus cristatus крестац око 1 кратка и одсечена
Dactylis glomerata јежевица 4 зашиљена

Референце[уреди]

  1. ^ Мишић, Љ. & Лакушић, Р. 1990. Ливадске биљке. Завод за уџбенике и наставна средства. Београд.


Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Лигула