Лидија Бајук

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лидија Бајук

Пошаљи фотографију

Датум рођења: 23. новембар 1965.
Место рођења: Чаковец (Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије СФРЈ)

Лидија Бајук (Чаковец, 23. новембар 1965.) је песник и кантаутор. Једна је од водећих личности хрватске етно музике. Рођена у Чаковцу, али због развоја каријере преселила се у Загреб. Чланица је Друштва хрватских књижевника и и Хрватске заједнице самосталних уметника.[1]

Биографија[уреди]

Рано доба[уреди]

Лидија Баук је у својој раној младости свирала виолину у музичкој школи, а са гитаром се први пута срела код своје пријатељице коју је њен братић учио свирати[2]. Након тога је у свом подруму нашла стару очеву гитару на којој је направила своје прве музичке кораке, док је нову гитару добила за свој рођендан након што је имала саобрачајну несрећу. Док је лежала у болници позајмила је гитару од пријатељице и све време свирала у лежећем пложају. Након повратка из болнице чекала ју је нова гитара која је била рад Проскурњакова[2].

Музичка каријера[уреди]

Своју музичку каријеру почиње као предизвођач на концертима америчких музичара попут Џона Мајала (Љубљана, Чаковец и Београд 1987.) и Џоане Баез (у Љубљана и Загреб 1989.). Објављује своја четири самостална етно албума „Зора-дјевојка“ (1997.), „Кнеја“ (1999.), „Тира лес“ (2001.) и кантауторски „Луна“ (2005.).

Поред музичких албума, написала и неколико значајних књига из подручја: етнологије и народни обичаји. Најпознатије дело носи наслов „Кнеја“, а користи се као додатна литература на студијама етнологије.

Са Дуњом Кнебл и групом Леген, Лидија Бајук је један од оснивача и најцењенијих извођача модерне хрватске етно сцене.

Међумурска народна певачица Елизабета Топлек (познатија као култна Тета Лиза) често истиче вредност Лидијиног уметничког изражаја, посебно у данашње време кад се много тога продаје као етно.

29. маја 2002. одржава самостални музички наступ подршке у програму Геј параде, на Зрињевцу након баченог сузавца. Лидија је гостовала на више компилацијских и ауторских албума, а њена дискографија бележи четири самостална албума.

Пише за хрватски недељник за културу Хрватско слово.[3]

Добитник је музичке награде „Порин“ за најбољу народну песму у 2006. години.[4]

Дискографија[уреди]

  • „Зора-дјевојка“ (1997.)
  • „Кнеја“ - ЛП (1999.)
  • „Тира лес“ (2001.)
  • „Луна“ (2005.)

Библиографија[уреди]

  • „Осмијех је моја најбоља обрана“ - збирка песама (1991.)
  • „Беспут“ - збирка песама (1992.)
  • „Разговор с тишином“ - збирка хаику поезије (1995.)
  • „З мојга срца ружица“ - бајковите приче (1995.)
  • „Вучица“ - збирка песама (1999.)
  • „Кнеја“ - збирка прича (1999.)
  • „Сандале на води“ - збирка песама (2000.)
  • „Кнеја - Вилинска шума“ - збирка прича (2002.)

Извори[уреди]

  1. ^ lidijabajuk.com - Biografija Lidije Bajuk
  2. ^ а б dopmagazin.com - Intervju sa Lidijom Bajuk, osvrt od 27. lipnja 2005.g. 12:39 h
  3. ^ Lidija Bajuk: Dnevnik. 7-13. X. Potrudimo se očuvati najveće vrijednosti hrvatske tradicije, Hrvatsko slovo, petak, 18. studenoga 2011. pp. 7.
  4. ^ Porn, dobitnici nagrade za 2006. godinu, Приступљено 11. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]