Ликург

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Ликург (оратор).
Ликург

Ликург, аристократа и краљ, био је и спартански законодавац.

Његов отац, који је био краљ, умро је у јеку немира који су завладали државом, а на његово место је дошао старији син Полидект, који је погинуо и тиме је на место краља дошао Ликург. Нови краљ није био жељан власти, што потврђује чињеница да је одмах по сазнању да је жена његовог брата трудна, решио да њему препусти престо.

Историјска или митска личност?[уреди]

Све о Ликургу (рођење, живот, путовања, смрт) многи су доводили у питање. Он иза себе није оставио писане трагове, већ јаку и стабилну државу која се таква одржала пет стотина година после њега. По неким схватањима, он је био митска личност, тако да су закони које је он увео у Спарти тиме изједначени са нечим божанским, односно идеализовани су.

Подаци о њему су или негде затрти или уопште нису постојали или ни он сам није постојао. О његовом животу многи само нагађају. Постоје претпоставке да је живео за време прве олимпијаде, али други то оспоравају и наводе како је он био много старији.

Његово порекло се такође доводи у питање. Песник Симонид каже да је Пританис имао двојицу синова — Ликурга и Еунома, а по Аристодему, Ликург је син Еуномов и самим тим једанаесто колено до Херкула.

Путовања[уреди]

Када је свом сестрићу предао престо, у држави је завладала борба аристократа за краљевску власт. Ликург је постао непожељан, те је одлучио да оде из Спарте. Његов пут је пресудно утицао на даљи развој спартанске државе.

Прво је отишао на Крит, где је проучио њихов устав и прихватио неке њихове установе као добре, те је решио да их уведе у Спарти. Ту је упознао државника и мудраца Талета који је својим песмама, које су у ствари беседе које позивају на послушност и слогу, успео да »укроти« народ. Ликург се зближио са њим и решио да га доведе у Спарту.

После Крита је отишао у Азију, како би упоредио тамошњи живот са животом у Хелади, и то пре свега са животом у Спарти. Наишао је на Хомерове песме и, видевши колико оне могу бити корисне и каквог су племенитог и васпитног садржаја, одлучио је да их препише и однесе у Спарту, као и све позитивно на шта је наилазио на својим путовањима. Ликург је био први који је Хомерово дело учинио познатим.

Ликург је посетио и Египат и присвојио њихов начин одвајања војничког сталежа од осталих друштвених сталежа. Аристократ, син Хипархов, говорио је да је Ликург посетио и Шпанију, Либију, па чак и Индију, где је имао сусрете са гимнософистима.

Реформе[уреди]

Ликург је своја путовања прекинуо, јер је чуо вапај домовине која зове у помоћ. Чим је дошао, преузео је власт и покренуо реформе у Спарти. Из свих државних уређења на која је наилазио током својих путовања, изабрао је оно што је било најбоље и почео је да кроји спартанско државно уређење, које је постало надалеко чувено.

Када је завршио са дугогодишњим реформама и када је био сигуран да су оне дубоко урезане у свест сваког Спартанца, Ликург је све грађане сазвао у скупштину. Саветовао их је да се придржавају закона и обавезао их да ништа не мењају док се он не врати из Делфа, где је отишао како би се посаветовао са боговима. Тај обичај саветовања са боговима у Делфима је био од велике важности за целу Хеладу, а не само за Спарту. Богови су му »одговорили« да не мења ништа и да докле год се Спартанци буду придржавали његових закона, дотле ће бити и мира и стабилности у Спарти.

Ликург је после саветовања одлучио да се не враћа у Спарту и престао је да једе. Својим пратиоцима је наложио да по његовој смрти спале тело и пепео распу по мору, тако да се никада, чак ни симболично, не може вратити у Спарту. Био је уверен да је на тај начин спречио промену закона које је установио и да је осигурао остварење пророчанства. Сматрао је да је таква смрт блаженство за сваког доброг државника.

После његове смрти, у Лакедемонији му је подигнут храм и сваке године су му приношене жртве и слављен је као бог, што није случај ни са једним другим законодавцем у Хелади. Иза њега нису остали писани трагови, али је свакако његово дело остало упамћено. Ликург није хтео да власт у Спарти буде само његова, већ је сматрао да би и учествовање других спартијата у власти потпомогло да буду срећни и задовољни, а то води ка стабилној и јакој држави.

Спољашње везе[уреди]