Лиман (геологија)

За остале употребе, погледајте чланак Лиман.

Сателитски снимак лимана дуж обале Црног мора, начињен помоћу сателита Ландсат

Лиман је назив за тип естуара, најчешће карактеристичног за обале Црног и Азовског мора. Настаје на обалама код којих није изражено дејство плиме и осеке, па је ток ријеке блокиран седиментима. По настанку може бити морски — када седимете доноси морска струја или ријечни — када седименте доноси већа ријека.

Назив лиман се углавном корисити за рељефне облике на западним и сјеверним обалама Црног мора, као и у Азовском мору. Примјери лимана су језеро Варна у Бугарској, језеро Разелм у Румунији и Дњестарски лиман у Украјини. Руски географи назив лиман користе и при описивању неких рељефних облика који нису везани за Црно море — нпр. Анадирски лиман (рус. Анадырский лимáн) у Чукотском аутономном округу.

Име

Лиман настао на ушћу ријека Дњепра и Јужног Буга

Ријеч лиман долази из руског језика (рус. лиман). Поријекло ријечи је старогрчко (грч. λιμένας), што у пријеводу значи залив или лука. Ширњем Османског царства на западне и сјеверне обале Црног мора, ријеч су проширили Турци, да би напослијетку ушла у бугарски, румунски, украјински и руски језик.

Види још

• Естуар
• Лагуна

Литература

1. Анђелић М. 1990. Геоморфологија. Београд: Војногеографски институт
2. Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
3. Пешић Л. 2001. Општа геологија - Егзодинамика. Београд: Рударско-геолошки факултет

Овај незавршени чланак Лиман (геологија) везан је за геологију. Користећи правила Википедије, можете га проширити.