Лиман (геологија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Лиман.
Сателитски снимак лимана дуж обале Црног мора, начињен помоћу сателита Ландсат

Лиман је назив за тип естуара, најчешће карактеристичног за обале Црног и Азовског мора[1]. Настаје на обалама код којих није изражено дејство плиме и осеке, па је ток ријеке блокиран седиментима. По настанку може бити морски — када седимете доноси морска струја или ријечни — када седименте доноси већа ријека.

Назив лиман се углавном корисити за рељефне облике на западним и сјеверним обалама Црног мора, као и у Азовском мору. Примјери лимана су језеро Варна у Бугарској, језеро Разелм у Румунији и Дњестарски лиман у Украјини. Руски географи назив лиман користе и при описивању неких рељефних облика који нису везани за Црно море — нпр. Анадирски лиман (рус. Анадырский лимáн) у Чукотском аутономном округу.

Име[уреди]

Лиман настао на ушћу ријека Дњепра и Јужног Буга

Ријеч лиман долази из руског језика (рус. лиман). Поријекло ријечи је старогрчко (грч. λιμένας), што у пријеводу значи залив или лука. Ширњем Османског царства на западне и сјеверне обале Црног мора, ријеч су проширили Турци, да би напослијетку ушла у бугарски, румунски, украјински и руски језик.[2]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Пешић Л. 2001. Општа геологија - Егзодинамика. Београд: Рударско-геолошки факултет
  2. ^ „лимáн“ Васмеров Етимолошки рјечник ((ru))

Литература[уреди]

  • Анђелић М. 1990. Геоморфологија. Београд: Војногеографски институт
  • Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
  • Пешић Л. 2001. Општа геологија - Егзодинамика. Београд: Рударско-геолошки факултет


Координате: 46°18′N 30°14′E / 46.3, 30.233