Лим (река)

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 43° 44' 2" СГ Ш, 19° 12' 20" ИГД

Лим
Ушће Лима у Дрину (Вишеградско језеро)
Ушће Лима у Дрину (Вишеградско језеро)
Основне карактеристике
Дужина 220 км
Површина басена 5.963 км²
Просечан проток 864 м³/с
Слив Црно море
Пловност није пловна
Водоток
Извор Плавско језеро,
Застава Црне Горе Црна Гора
Висина извора 999 м
Ушће Дрина,
БиХ (Република Српска)
Географске карактеристике
Земље слива Застава Црне Горе Црна Гора ,
Застава Албаније Албанија ,
Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина ,
Застава Србије Србија
Области Полимље
Важније притоке Лешница,
Бистрица,
Милешевка,
Увац
Важнији градови Андријевица,
Беране,
Бијело Поље,
Бродарево,
Гусиње,
Плав,
Пријепоље,
Прибој,
Рудо

Лим је међународна река која у дужини од 220 km протиче кроз Албанију , Црну Гору, Србију и Босну и Херцеговину (Република Српска) и улива се у Дрину. Извире из Плавског језера у Црној Гори, и улива се у Дрину између Горажда и Вишеграда. На њој су подигнуте две хидроелектране Потпећ (54 MW) и Бистрица (104 MW) између којих се налази вештачко акумулационо Потпећко језеро. Сама река формира композитну долину у којој се наизменично смењују клисуре и котлине, а област око ње се назива Полимље. Оно је познато по својим културно-историјским споменицима који датирају из времена Стефана Немање ((1166)11681196), његове браће и њихових потомака. Најпознатији међу њима су манастири Милешева, Ђурђеви Ступови, Давидовица, Куманица и Свети Никола, а над кањоном реке се уздиже и један Јеринин Град. Данас је река позната као једна од најатрактивнијих река за сплаварење, али и по великом степену загађености о чему сведочи и иронична шала да је свој назив Лим, добила зато што је пуна олова.

Етимологија имена[уреди]

Порекло и значење имена реке Лим до данас није са сигурношћу разјашњено. Обично се тумачи латинским теримном limes што значи граница, што се тумачи тиме да је река одувек било граница. Прво између источног и западног римског царства, а касније и између Отоманске империје и Хабзбуршке монархије[1][2]. Међутим историјска наука има сасвим други поглед на ову тезу. Према сазнањима којима се данас располаже, граница између источног и западног римског царства није пролазила Лимом, тако да је целокупно Полимље ушло у састав источног римског царства односно Византије. Такође, она никада није представљала границу Отоманске и Хабзбуршке империје.

Друго тумачење назива се доводи у везу са келтском речју llyn – llym која означава воду или језеро[3], што би могло стајати у вези да се Лим званично настаје истицањем из Плавског језера, пошто његова утока носи друго име (Ључа). На албанском језику Љуми (Lumi) има дословно значење: река. Такође, Ључа је деминутив речи Љуми. Обзиром да предео око горњег тока Лима претежно насељавају етнички Албанци, чији језик садржи бројне речи са романским кореном, не треба одбацити ни ово тумачење о пореклу имена Лима.

Ток реке[уреди]

Извориште[уреди]

Река Лим званично настаје на висини од 999m нмв. истицањем из Плавског језера[4][5]. Међутим само језеро је проточно тако да се овај водени ток може пратити још даље реком Ључом, која у њега утиче, до њеног настанка спајањем Грнчара и Врује код Гусиња. Сам Грнчар, као јачи ток, под именом Вермоша претходно пролази кроз Албанију, варошицу Вермоши и Црну Гору у којој и извире. Њен извор се налази испод највишег врха Црне планине Маглића који је висок 2142m нмв и удаљен је свега неколико километара од изворишта реке Таре која се налази са друге стране Маглића. Сама Црна планина се налази у пограничној зони Црне Горе и Албаније између Комова на северу и Жујева на југу у области Куча.

Лимска композитна долина[уреди]

Лим настаје у плавско-гусињској котлини и из ње тече ка северозападу у клисуру Сутјеску, после које излази у Беранску котлину. Река затим прелази у Тивранску клисуру из које се отвара Бјелопољска котлина, после које почиње Дубраковачка клисура која на крају прелази у прави кањон дугачак 11 km са висином страна до 550m. Она је позната и као Куманичка клисура, а у њој се данас налази државна граница између Србије и Црне Горе.

После Куманичке клисуре река улази у Бродаревску котлину, после чега се речне обале поново сужавају, да би се опет отворили у Пријепољско поље у коме јој се придружује речица Милешевка. После Пријепоља отпочиње нова клисура која са мањим котлинастим проширењима траје до ушћа реке Увац. Лим је на овом делу свог тога преграђен и на њему је формирано вештачко акумулационо Потпећко језеро запремине 44.000.000 на коме се налазе две хидроелектране, од којих једна користи језеро као акумулацију, а друга као компензациони базен.

Ушће[уреди]

Река после примања Увца прелази у вијугаву долину која прво улази у Републику Српску, да би се вратила у Србију и на крају недалеко од Рудог трајно ушла у Републику Српску. Непосредно после Рудог река се лагано спушта ка Дрини и на висини од 299 m нмв. се улива у Вишеградско језеро код места Међеђа. Река је на свом ушћу широка 90 m, а дубока 5 m.

Према мерењима вршеним у Беранама, најмањи проток воде забележен је 20. августа 1954. године и износио је свега 8.16 /s, док је највећи од 864 /s забележен 10. новембра 1965. године.

Већа градска насеља у Полимљу[уреди]

Градови у Полимљу
Име Држава Број становника Напомена
Гусиње Застава Црне Горе Црна Гора 1.704 (2003) Протиче као Ључа
Плав Застава Црне Горе Црна Гора 3.615 (2003)
Андријевица Застава Црне Горе Црна Гора 1.073 (2003)
Беране Застава Црне Горе Црна Гора 11.776 (2003)
Бијело Поље Застава Црне Горе Црна Гора 15.883 (2003)
Бродарево Застава Србије Србија 1.708 (2002)
Пријепоље Застава Србије Србија 15.031 (2002)
Прибој Застава Србије Србија 19.564 (2002)
Рудо Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина 11.572 (1991)

Културно историјски споменици у Полимљу[уреди]

Манастири у Полимљу
Име Настанак Ктитор Владао
Свети Петар у Бијелом Пољу крај XII века Мирослав, син Завидин
Ђурђеви ступови почетак XIII века Првослав Тихомировић, син Тихомира Завидовића
Милешева прва половина XIII века Стефан Владислав, син Стефана Првовенчаног (12341243)
Давидовица 1281. или 1282. Дмитар Немањић, унук Вукана Немањића
Куманица крај XV века
Тврђаве у Полимљу
Име Настанак Положај Стање
Ковин непознат 7km северно од Пријепоља на врху стене Већином у рушевинама

Види још[уреди]

Литература[уреди]