Линукс Терминал Сервер Пројекат

Из Википедије, слободне енциклопедије

Линукс Терминал Сервер Пројекат (ЛТСП ) је додатни пакет слободан софтвер отвореног кода за линукс који омогућава корисницима да истовремено користе исти рачунар. Апликације су покренуте на серверу преко терминала који је познат под именом танки клијент (још познат као икс терминал) који оперише улазом и излазом. Генерално, терминали су слабије машине, немају хард-диск, тиши су у раду од класичних десктоп рачунара пошто немају покретних дијелова.

Ова технологија је погодна за школе пошто омогућава ученицима приступ рачунарима без потребе за куповином или надоградњом скупих десктоп машина.[тражи се извор од 06. 2010.] Ако школа не посједује довољно рачунара, нове клијент машине су јефтиније од стандардних рачунара. Ако школа има довољно рачунара али су ови више година стари, могуће је продужити употребни вијек застарјелих рачунара тако што би били претворени у танке клијенте, пошто и релативно спор процесор може обезбиједити одличне перформансе када је у улози танког клијента. Додатна могућност добијања бољих перформанси за мање новца набавком сервера вишег нивоа могућности а претварањем постојећих рачунара у танке клијенте, образовне институције могу добити бољи увид у то како студенти користе рачунарске ресурсе. Неки примјери дистрибуција које користе ЛТСП су Абуледу (AbulÉdu), Катер (Cutter) пројекат, Диворкс (Deworks), Едубунту, K12LTSP и Skolelinux.

Оснивач и вођа пројекта је Џим Маквилан (Jim McQuillan), и за дијељење ЛТСП-а се користе услови које прописује ГНУ-ова општа јавна лиценца[1].

Покретање ЛТСП клијента[уреди]

На ЛТСП серверу окружење привремено промјењеног корјеног директоријума chroot је инсталирано са минималним Линукс оперативним системом и икс окружењем.

Занимљива колекција софтвера је удружена да Линукс терминал-сервер ради. Као прво, клијент користи PXE (pre-execution environment) или NetBoot. Када се клијент[2] покреће[3] са локалног уређаја (као што је хард-диск, CD-ROM или USB диск), он пуни мали Линукс кернел са уређаја који покреће систем и све периферије које препознаје. Када је конфигурисан за мрежно покретање (са механизмима као што су Etherboot), клијент прво захтијева своју ИП адресу и ИП адресу ЛТСП сервера преко DHCP-а. TFTP (Trivial File Transfer Protocol) је искориштен за пребацивање преконфигурисаног снимка на RAM диск клијента.

Током овог процеса клијент ствара (нов) DHCP захтјев за ИП адресу ЛТСП сервера и путању до његовог промјењеног корјеног директоријума. Када је ова информација добијена, клијент моунтује путању на свој корјени систем преко Network File System (NFS) сервиса покренутог на ЛТСП серверу.

Клијент пуни Линукс са NFS монтираног корјеног система и коначно покреће икс виндов систем. клијент се повезује са XDMCP управљач пријављивања на ЛТСП серверу. У случају MueKow (LTSP 5) подешавања, клијент прво гради SSH тунел на икс окружењу ЛТСП сервера, кроз који ће стартовати LDM менаџер пријављивања (на ЛТСП сервер). Од сад надаље, сви програми су стартовани на ЛТСП серверу, али приказани и управљани на клијенту.

Разлике међу ЛТСП-ом 4 и 5[4]
Сврха ЛТСП 4 ЛТСП 5 (MueKow)
Извоз графичког интерфејса XDMCP ssh -X
Даљинско пријављивање (икс дисплеј менаџер) КДМ/ГДМ ЛТСП Дисплеј Менаџер (ЛДМ)
Метод дистрибуције ЛТСП тар-омот Нативна дистрибуција
Сервер за аутентификацију XDMCP сервер SSH сервер

MILLE пројекат[уреди]

MILLE пројекат је основан у јавним агенцијама Канаде и обласним школама дистрикта Квебек. MILLE долази од Modèle d'Infrastructure Logiciel Libre en Éducation (Модел инфраструктуре слободног софтвера у образовању) и намјењен је за кориштење у образовним установама. Сачињен је од четири подпројекта.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „LTSP homepage“. „It's distributed under the GNU General Public License, meaning it's free and always will be.“ 
  2. ^ Any networked computer capable of running Linux
  3. ^ James A. McQuillan. Chapter 1.1 from the LTSP 4.1 manual: The steps that the workstation will go through., Приступљено 11. 4. 2013.
  4. ^ Jonathan Carter (and others). Ubuntu LTSP Tour: Technical differences (between LTSP 4 and 5), Приступљено 11. 4. 2013.

Прочитај и ово[уреди]